Више од ОСАМ ДЕЦЕНИЈА Београђани за Спасовдан износе ИСТИ БАРЈАК, а за то постоји ПРЕЛЕП И НЕВЕРОВАТАН РАЗЛОГ

0

Историчари се слажу да слава у српском народу, још и више него религијског, представља важан део националног идентитета. Зато и не чуди што, поред породица, и читави градови имају своје славе. Тако је београдски празник Спасовдан, а тог дана улицама престонице иде литија на чијем челу се већ деценијама носи један те исти барјак.

спасовдан
Фото: Архивска фотографија

Почетком 15. века деспот Стефан Лазаревић одлучио је да због турске најезде престоница Србије постане Београд. У част обнове и напретка, новоустоличена престоница је за своју славу прогласила Вазнесење Господње – Спасовдан, јер је управо то и била – град који се из пепела прошлости вазнео уништен, али непољуљан у жељи да иде даље.

Као слава Града Вазнесење Господње је први пут слављено 1403. године, када је деспот Стефан Лазаревић устоличио Београд за престоницу. Градска слава није слављена од 1946, а обновљена је 1992. године.

Традиција обележавања градске славе је дуга, али са огромним прекидима у складу са променљивом судбином самог Београда. Мало је познато да је 1938. године први пут ношен општински славски барјак, а да се тај исти барјак у Спасовданској литији носи и данас.

спасовдан
Фото: Приватна архива

На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и словима од златних нити пише: “Општина града Београда 1938”. На другој страни је икона Свете Петке, испод које пише: “Ко крсно име слави, оном и помаже”, а барјак је поклон једног од најзаслужнијих градоначелника Београда – Владе Илића.

Света Петка је крсно име Илићеве породице и јесењи вашар у Власотинцу, 27. октобра. Током Илићевог живота био је то дан када је код њега у дом, на славу, долазио и сам Патријарх. Поклонивши барјак коме је са једне стране Вазнесење – слава Београда, а са друге Света Петка – слава Власотинца, Илић је симболично желео да повеже родну варош са градом коме је највише оставио.

спасовдан
Фото: Беоинфо

Иначе, прослава Спасовдана у Београду 1938. текла је по устаљеној процедури. На Новом гробљу градоначелник је положио цвеће на Спомен-костурницу и одржан је помен за преко 4000 погинулих бранилаца Београда у Првом светском рату.

После је у Вазнесењској цркви служена свечана литургија, а затим је поворка са крстом и барјацима кренула према Теразијама, док су са балкона и прозора Београђани бацали жито и бомбоне како би, по старом српском веровању, година била родна.

У мноштву народа било је ђака, војника, свештеника, певачких друштава, црквених хорова, војне музике… По завршетку литије, у згради општине патријарх Гаврило Дожић са Владом Илићем обавио је резање славског колача.

Данашњем читаоцу је можда занимљив детаљ да је један од организатора свечаности био чувени песник Сима Пандуровић који је обављао функцију шефа Културног одсека Општине Београд.

спасовдан
Фото: Спц

У годинама које су уследиле градска слава је прослављана и одлагана, поносно наглашавана и скривана, али никада није замрла. После Другог светског рата слава је обновљена 1992. године. Тада је за Спасовдан улицама Београда, први пут после 46 година, прошла литија… и на њеном челу поново барјак Владе Илића.

*Делови текста су преузети из монографије о Влади Илићу “Први модерни градоначелник Београда” аутора Саше Станковића која се може наћи у београдској књижари “Папирних крила” у Кнез Михаиловој или наручити мејлом sasa.vl80@gmail.com.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.