Дан кад је пукла „Невесињска пушка“ и задат озбиљан ударац Османском царству

0

Устанике су подржале кнежевине Србија и Црна Гора, што је довело до отпочињања Српско-турског рата и настанка тзв. Велике источне кризе.

невесињска пушка
Херцеговци у заседи 1875-1876. године – Илустрација из бечког листа „Србадија“ Фото: Wikimedia Commons/Zoupan

На данашњи дан 1875. године после напада хајдука под вођством Пере Тунгуза на турски караван у Бишини, избио је Херцеговачки устанак (у народу познат као Невесињска пушка) – највећи устанак против Османског царства у Босни и Херцеговини.

Устанике су подржале оружјем и добровољцима Кнежевина Црна Гора и Кнежевина Србија што је довело до отпочињања Српско-турског рата и настанка тзв. Велике источне кризе. Последица устанка и ратова који су вођени против Османске империје био је Берлински конгрес (1878) на коме су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска на 30 година окупирала Босну и Херцеговину која је де јуре остала у саставу Османске империје.

Устанак се брзо ширио и после месец дана букнуо је и у Босанској крајини. У неколико бојева устаници су однели победе, највећу на Муратовици, где су Турци 10. и 11. новембра 1875. изгубили 1.325 људи. Устанак је заинтересовао и Европу за стање у земљама под турском влашћу.

Србија је у лето 1876. објавила рат Османском царству. Таква одлука учврстила је непријатељски став отоманских власти према православном становништву.

Босански намесник окупио је војску која је деловала окрутно, али неделотворно. Они су, бојећи се општег преврата, почели да угњетавају и убијају сељаке на разне начине.

невесињска пушка
Војвода и јунак Трипко Џаковић / Фото: Wikipedia

Године 1876. попаљено је на стотине села и побијено најмање 5.000 људи. До краја те године број избеглица из Босне и Херцеговине порастао је на најмање 100.000, а поједини подаци кажу да их је бројка достизала и 250.000.

У устанку су се истакли Трипко Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Пера Тунгуз, Пеција Петровић, Голуб Бабић, Јован Гутић, Богдан Зимоњић и други борци за ослобођење.

Годину дана касније, Турској је рат објавила и Русија.

Рат је завршен Санстефанским миром, којим је Србија стекла независност после четири века и проширење територије.

Wikipedia / Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.