Продаје се револвер којим се УБИО ВИНСЕНТ ВАН ГОГ

0

Револвер марке Лефошо, којим је холандски сликар Винсент ван Гог желео да изврши самоубиство 27. јула 1890. године у француском месту Овер-сир-Оаз, биће у среду на аукцијској продаји у Паризу.

винсент ван гог
Фото: ЕПА

Револвер марке Лефошо, којим је холандски сликар Винсент ван Гог желео да изврши самоубиство 27. јула 1890. године у француском месту Овер-сир-Оаз, биће у среду на аукцијској продаји у Паризу.

Кућа Оксион ар (Auction Art) ће понудити револвер који се процењује да вреди између 40.000 и 60.000 евра.

Ван Гог се после две године проведене на југу Француске, 20. маја 1890. године преселио у Овер-сир-Оаз, северно од Париза, према савету свог брата Теа.

Лекар Пол Гаше, пријатељ импресионистичких сликара, бринуо се о холандском уметнику, који је тада имао честе психолошке кризе.

Сликар је изнајмио собу у гостионици Артура Равуа. Тада је био на врхунцу свог уметничког стваралаштва, те је сликао једно дело дневно.

Ван Гог је 27. јула 1890. године отишао у шетњу у оближње поље, и тамо подигао кошуљу у покушају да се упуца револвером који је узео од гостионичара.

Међутим, револвер му се исклизнуо из руке и уметник је пао у несвест. Пробудио се увече и тако рањен је кренуо ка гостионици. Упркос помоћи доктора Гашеа, Ван Гог умире после два дана агоније.

Оружје је око 1960. године пронашао један пољопривредник на имању и предао га садашњим власницима гостионице Раву.

Револвер, који је веома оштећен, био је окачен изнад пулта и потом изложен у музеју посвећеном Ван Гогу 2016. године у Амстердаму. Према анализама стручњака, оружје је било у земљи врло дуго, што би могло да се поклопи са тезом да је бачено око 1890. године.

винсент ван гог
Фото: АФП

Амерички научници су 2011. године бранили другу тезу, према којој се Ван Гог није убио него је рањен у случајном пуцању неких младих који су се играли оружјем.

Ван Гог (1853-1890), који је преминуо у 37. години, један је од највећих сликара постимпресионизма и један од најцењенијих сликара уопште.

Био је и зачетник колористичког експресионизма, желећи да црвеном и зеленом бојом, како је сам једном рекао, „изрази страшне страсти људске душе“.

Најпознатија Ван Гогова дела су „Људи који једу кромпир“ (1885), „Сунцокрети“(1888), „Житно поље и чемпреси“, „Звездана ноћ“, „Црвени виноград“, „Ноћни кафе“, „Уметникова спаваћа соба у Арлу“, „Аутопортрет“ и „Портрет доктора Гашеа“.

Б92

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.