Има нас мање од 7 милиона, прошле смо године остали без града величине Бечеја

0

Србија у 2018. години имала негативан природни прираштај. Само шест градова и општина лане имали више новорођених него умрлих, показује статистика.

негативан природни прираштај
Фото: Д. Миловановић

У Србији је у 2018. години забележен негативан природни прираштај, јер је рођено 63.975 деце, док је умрло 101.655 људи, саопштио је у петак Републички завод за статистику. Од 2009. до 2018. број становника у нашој земљи је само на основу природног прираштаја смањен за око 360.000, а годишње смањење броја становника од око 36.000 особа доводи до закључка да сваке године нестане општина величине Бечеја, наведено је у саопштењу РЗС. Процењен број становника у Србији у прошлој години износио је 6.982.604.

Стопа природног прираштаја у Србији износила је минус 5,4 промила и смањена је за 0,1 промил у односу на вредност из 2017. године.

У Београдском региону је, као и у 2017, забележена најнижа негативна вредност природног прираштаја од минус 2,1 промил, док је највиша негативна вредност природног прираштаја забележена у региону јужне и источне Србије од минус осам промила.

Неповољне тенденције у природном кретању становништва Србије, а посебно регионалне разлике, могу се потпуније сагледати на нивоу градова, односно општина. Од укупног број локалних самоуправа у Србији, стопа природног прираштаја у 2018. била је позитивна у само шест градова или општина, и то Тутин, Нови Пазар, Прешево, Бујановац, Нови Сад и Звездара.

Честитка на Дан детета / Фото: Градска општина Звездара

Из РЗС наводе да су највећи број деце, 19.598, родиле жене старости од 30 до 34 године. Просечна старост мајки при рођењу детета је 30 година, док је просечна старост мајки при рођењу првог детета 28,6 година. У градским насељима просечна старост мајке је 30,8 година, а у осталим насељима 28,3 године.

У 2018. у Србији је закључен 36.321 брак, 0,8 одсто више него претходне године, док је развода у том периоду било скоро осам одсто више.

Подаци Републичког завода за статистику показују да мушкарци и жене све касније улазе у брак, али се касније и разводе.

Разлика у годинама између супружника у просеку износи нешто више од три године (мушкарци су старији од жена и приликом закључења брака и приликом развода). Прошле године разведено је 9.995 бракова, и то је, према подацима РЗС, за 7,9 одсто више него претходне године. Број закључених првих бракова је 29.005 и они бележе раст од 0,3 одсто.

негативан природни прираштај
Фото: Т. Ћирић

Српски младожења је на венчању у просеку стар 34,2 године, а невеста има 31,1 годину. У Србији су најчешћи етнички хомогени бракови, односно бракови закључени између супружника исте националности – 88,1 одсто.

Болести крвотока најчешћи узрок смрти

Из Републичког завода за статистику наводе да је просечна старост умрлих у Србији била 75,2 године, као и да је највећи број умрлих био старости од 75 до 84 године. Водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока. Од ових болести прошле године умрло је 52.663 грађана Србије, односно 51,8 одсто од укупног броја умрлих лица.

В.Н, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.