Одлазак Пеђе Исуса, градитеља цркава – Пројектовао стотину храмова

0

После дуже болести у Београду, у 88. години, преминуо Предраг Ристић, доајен српске архитектуре. Малдини: Најзначајнији представник нашег аутентичног стила. Пројектовао је стотинак цркава, докторирао на теми о Лепенском виру.

предраг ристић
Са моделом

У савременом добу није било неимара међу Србима који је подигао толико цркава као београдски архитекта Предраг Ристић, који се после дуже болести, у својој 88. години, у понедељак преселио у Божја насеља. Али, Пеђа Исус, како су га звали (надимак му је, због неухрањености, после Другог светског рата наденуо глумац Северин Бјелић, кога је победио у такмичењу у пливању), српску културу је задужио и за много више од 90 православних храмова (од којих је 14 срушено у ратовима деведесетих) у Србији, региону, али и свуда где живи наш народ, од Аустралије до Канаде.

Припадао је шездесетих чувеној „Медиали“, обновио је Вукову кућу у Тршићу и Дом Јеврема Грујића у Београду, направио непоновљиви ентеријер за недавно исељени Графички колектив, написао књигу „Истина о Лепенском виру“, био је аутор и водитељ научних ТВ серија „Свет око нас“, „Изгубљени град“ „Сведоци отаца“, писао је као критичар у „Књижевним новинама“, „Књижевној речи“, „Делу“, „Пољима“, „Галаксији“, „Градцу“….

– Одласком Пеђе наша архитектура и култура изгубиле су најзначајнијег представника аутентичног српског традиционалног националног стила, архитекту, градитеља, зидара, протомајстора, великог цртача, писца, филозофа – каже Слободан Малдини, историчар архитектуре и колумниста нашег листа, који је са Ристићем делио ставове, дружио се, водио дуге разговоре, који су се понекад претварали у Пеђине монологе. – Вест о његовом одласку дошла је ненадано. Иако од дуге болести намучен, овај вансеријски бард наше архитектуре зрачио је својим живахним очима и невероватном енергијом. Поверовао сам на тренутак да је добро и да је његово здравствено стање стабилно. Међутим, то је била привремена варка.

Предраг Ристић са три године / Фото: Приватна архива

Рођен је у Београду 17. јануара 1931. године у грађанској породици: отац му је био машински инжењер Петар, пореклом из Херцеговине, а мајка Марија је потицала из породице Табаковић. По њеној лози био је четврта генерација дипломираних архитеката. Деда му је био архитекта Милан Табаковић, а ујак сликар и академик Иван Табаковић. Пре рата завршио је основну немачко-српску школу, а после рата гимназију. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду са оценом 10, и то са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, основаној на математичкој теорији скупова.

Најзначајнија дела: Међу Ристићевим најпознатијим делима су Црквени дом Светог кнез Лазара у Бирмингему, Саборни храм васкрсења Христовог у Подгорици, Светосавски центар у Хановеру, Црквени дом и Црква сабора Светих апостола у Апатину. Радио је реконструкцију цркве и конака у манастиру Каони, Цркву Светог Георгија на Равној гори, Цркву успења Богородице на Златној обали код Бризбејна у Аустралији, храм у Торонту, трпезарију и капију са стубовима у манастиру Тврдош код Требиња, радио је адаптације цркава у Цириху и Базелу

– Завршивши Архитектонски факултет у Београду, Пеђа је осетио спутаност и скученост локалног културног миљеа, а тај осећај га је одвео у свет, у Грац, где је докторирао и једно време предавао на тамошњем факултету – додаје Малдини. – Увек везан за земљу, традицију, културу балканског поднебља, а посебно за историју наших простора, велико интересовање показао је за археолошко налазиште Лепенски вир, па је развио аутентичну и до данас најреалнију теорију настанка и развоја овог мезолитског и неолитског човековог станишта.

Никада није био запослен у „друштвеном сектору“, цео радни век провео је у статусу слободног уметника. Био је ожењен, а из брака има троје деце и двојицу унука.

„Медиала“ у сојеници

Прве уметничке кораке начинио је са Игором Васиљевим, а ова два бунтовника одмах су се издвојила из просечности београдских академских кругова – прича Малдини. – Иако школован као архитекта, профилисао је своју уметничку идеју у кругу групе „Медиала“, организујући сусрете тада младих авангардних неонадреалистички настројених српских уметника у свом чувеном поткровљу породичне куће на Сењаку и на даскама сојенице на Ади Међици коју је изградио сопственим рукама.

М. Краљ, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.