Влада Србије 2018. доделила странцима чак 54 српска пасоша, а ове године већ 10 – КО СУ ТИ ЉУДИ И ЧИМЕ СУ ЗАСЛУЖИЛИ СРПСКО ДРЖАВЉАНСТВО?

0

Влада Србије све више додељује пасоше страним држављанима, а само ове године додељено је 10 таквих држављанстава, пише Недељник.

пасош

Како пише Недељник, током 2018. владиним решењима додељена су чак 54 српска пасоша, 2017. године донета су 24 таква решења, а 2016. било их је 18.

Недељник наводи да су се тако на списку наших држављана, између осталих, нашли бивша премијерка Тајланда Јинглук Шинаватра, која је осуђена на пет година затвора због корупције, бивши и садашњи припадници Фатаха – Мухамед Дахлан, Самир ел Машарави и Суфијан Абу Зејида.

Пасош има и Ноха Елбадави, старији партнер у Институту за глобалне промене бившег британског премијера Тонија Блера, затим Карлос Едуард Санчез, власник бразилске фирме ЕМС која је један од нових власника Галенике, као и Уве Цирбес, власник агенције за консалтинг „GCI – Unit“, наводи Недељник.

Према писању Недељника, бивша премијерка Тајланда постала је држављанка Србије на седници Владе Србије 27. јуна ове године. Решење о упису Шинаватре у држављанство Србије потписала је премијерка Ана Брнабић и та одлука је објављена у Службеном гласнику дан после одлуке Владе, дакле 28. јуна.

У одлуци Владе се, на бирократски начин, каже да је Шинаватра постала Српкиња „на основу члана 19, став 1. и 3, Закона о држављанству“, што у ствари значи да јој је држављанство додељено јер би то „представљало интерес за Републику Србију“.

Недељник пише да има много непознаница о томе како је Шинаватра добила држављанство Србије – не зна се да ли је долазила у Србију и да ли су јој уручени српски пасош и лична карта, а није познато ни које министарство је предложило њу за држављанство, јер само на такав званичан предлог Влада Србије може да одлучује о пријему у држављанство.

Подсећа се да је локација на којој се налази Шинаватра мистерија, откако је побегла из Тајланда непосредно пре изрицања пресуде у процесу који се водио због корупције у програму за субвенционисање пиринча.

Док је обављала функцију премијера Тајланда, никада није посетила Србију, нити је забележено да се икада сусрела са неким српским званичником, пише Недељник. У региону је једино посетила Црну Гору 2013, неколико година пошто је њен брат Таксин добио црногорско држављанство.

Таксин Шинаватра, који је такође осуђен за корупцију, али је затворску казну избегао „својевољним изгнанством“, светској јавности познат и као некадашњи власник енглеског фудбалског клуба Манчестер Сити који је продао 2008. године, шеику из Уједињених Арапских Емирата, Мансуру бин Зајед ел Нахјану.

српски пасош
Фото: Танјуг/ Sakchai Lalit, АП

И управо у тој вези, пише Недељник, можда се крије разлог што су Шинаватра и његова сестра добили држављанства Црне Горе и Србије – због веза породице Бин Зајед, нарочито престолонаследника Абу Дабија, Мухамеда бин Заједа, рођеног брата власника Манчестер Ситија, са председницима Србије и Црне Горе, Александром Вучићем и Милом Ђукановићем.

Биографија бившег вође Фатаха пуна контроверзи

Бивши вођа Фатаха у Појасу Газе Мухамед Дахлан, судећи по подацима из Службеног гласника, примљен је у држављанство Србије одлуком Владе Србије од 6. децембра 2013. године, а заједно са њим, држављанство су добили његова супруга и четворо њихове деце.

Неколико месеци раније, Дахлана је одликовао тадашњи председник Србије Томислав Николић и уручио му Орден српске заставе другог степена. Тада је Дахлан означен као „лични саветник Бин Заједа“. Одликовање је добио за „учвршћивање мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Србије и УАЕ“, пише Недељник.

Недељник пише да је, кад се погледа ко је све постао грађанин Србије, јасно да највише има оних који су уложили новац у отварање фирми у Србији или су учествовали у приватизацији одређених предузећа. Међу њима је и Карлос Едуард Санчез, власник бразилске фирме ЕМС која је један од нових власника Галенике.

Недељник подсећа да је он био шеф безбедности у Појасу Газе и 2003. године га је тадашњи премијер Палестине Махмуд Абас поставио за министра државне безбедности, упркос противљењу председника Јасера Арафата. Током година организовао је демонстрације против Арафата.

Дахлан је из Фатаха избачен у јуну 2011. због јавних оптужби Абаса да је „Дахлан убио Јасера Арафата 2004. године“. Тада је претресена његова кућа и том приликом су ухапшени чланови његовог обезбеђења. У истом периоду га је и његова бивша партија, Фатах, оптужила да је „убио Арафата користећи отров“. Дахлан је ове тврдње одбацио, рекавши да је то лаж и да га Абас оптужује да би помогао Израелу, пише Недељник.

Го­то­во не­за­па­же­но у ов­да­шњим ме­ди­ји­ма је у про­ле­ће 2013. го­ди­не про­шла вест да је пред­сед­ник То­ми­слав Ни­ко­лић уру­чио Ор­ден срп­ске за­ста­ве дру­гог сте­пе­на Му­ха­ме­ду Да­хла­ну.

Недељник наводи да се у последње време Дахлан спомиње у два контроверзна случаја. Први се односи на рат у Јемену где је, према писању америчког портала BuzzFeed, у октобру прошле године изражена сумња да је ангажовао америчке плаћенике за убиства политичара из Јемена.

Други глобални случај у којем се спомиње Дахланово име јесте убиство саудијског новинара Џемала Кашогија прошле године у Конзулату Саудијске Арабије у Истанбулу, пише Недељник. Турски лист Yeni Safak, близак турским властима, објавио је да је Дахлан наводно имао улогу у слању четворице сарадника који су „имали задатак да уклоне трагове убиства Кашогија“.

Н1

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.