Испраћај Српкиње у војску уз трубе и бакље: „Част је служити отаџбини, сутра бих бранила Косово“

0

Уз бакље, трубаче и печено прасе Невену је породица послала да служи војни рок.

војни рок
Бакље и трубачи: Музичаре си гости дочекали аплаузом и бакљама, а када су је упитали шта жели да јој свирају рекла је „Ђурђевдан“. Присутни нису могли да сакрију сузе. / Фото: Биљана Вучковић, РАС Србија

– Од малих ногу желим да обучем униформу и служим својој земљи. Да могу, одмах бих отишла на Косово да браним Србију – почиње причу Невена Дрчић (19) из Суботице, која је прва Српкиња којој је направљен испраћај у војску.

Испред куће Дрчића у суботу се скупило тридесетак људи, окретало се прасе, свирали су трубачи, гореле су бакље и све је подсећало на она давна времена када су очеви своје голобраде синове испраћали у касарну из којих су после годину дана излазили одрасли и зрели људи.

Како је рекла сама Невена, на ову њену несвакидашњу одлуку највише је утицао отац, који јој је од малих ногу усадио љубав према униформи и служењу домовини.

– Мој тата је служио војску, и мој деда, и сви остали преци, па због чега онда не бих и ја? Откад сам била мала, отац ми је причао да је велика част служити својој отаџбини. Тако да љубав према војсци имам откад знам за себе. После завршене основне школе уписала сам пољопривредну школу, смер за ветеринара, али сам већ на првој години схватила да то није за мене и да желим да будем војник. Због тога сам чим сам завршила школу, одлучила да се пријавим за служење војног рока. Желим да служим својој земљи. Сматрам да је то обавеза сваког мушкарца, али и жене – испричала је Дрчићева, а потом и открила како је дошло до тога да јој се направи велики испраћај.

Невенин брат близанац Мијат: – Завршила сам средњу школу за ветеринара у Бачкој Тополи и за разлику од брата близанца Мијата који наставља да се школује, моја интересовања су ме навела да се пријавим за добровољно служење војног рока – каже Невена. / Фото: Биљана Вучковић, РАС Србија

– Чим сам добила позив, моја породица је рекла да морамо да направимо испраћај. Размишљали смо како и шта да урадимо. Направили смо испраћај седам дана пре мог одласка у касарну и било је заиста спектакуларно. Дошло је око 30 људи, вртело се прасе на ражњу, свирали су трубачи, упалили смо прегршт бакљи и певали до дубоко у ноћ. У једном тренутку су ми кренуле и сузе, али сам рекла себи: „Невена, не смеш да плачеш, ти ниси девојчица, него идеш да постанеш војник и браниш своју земљу“. Сигурна сам да испраћај никада нећу заборавити – каже Невена.

Иако је данас у Србији још реткост да девојке служе војни рок, Невена каже да су је сви подржали у овој одлуци.

– Родитељи и мој брат близанац Мијат у овоме су од почетка уз мене и поносни су на моју одлуку иако брат има неке друге планове. Када сам ишла у средњу школу и причала својим другарима да ћу да будем војник, били су мало у чуду. Искрено, ономе ко ме не познаје, то је можда чудно, али сви људи који ме знају свесни су да је ово мој сан – испричала је Невена.

војни рок
Фото: Биљана Вучковић, РАС Србија

Ова храбра девојка рекла да би желела да постане професионални војник, да оде у неку од мировних мисија, али и да би на Косово отишла и сутра ако је то потребно.

– Изабрала сам да служим својој домовини и да будем војник и спремна сам да дам и свој живот за њу. Када гледам на телевизији све ово што се догађа на Косову, буде ми жао што још нисам војник. Верујте ми да бих сутра отишла на Косово да браним ту српску земљу и наш народ који тамо живи – поносно је изјавила Невена.

Телеграф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.