КАКО БРИНЕМО ЗА НАЦИОНАЛНО ПИСМО: Ћирилице пет пута мање од латинице

0

Лингвисти сложни да је брига за национално писмо нужна и због заштите Срба у региону.

ћириличко писмо
Фото: Профимедиа

Заштита ћирилице у Србији важна је и због држава у којима је ћириличко писмо изложено прогону, а које припадају културном простору на коме живи српски народ. Вишегодишње чекање на закон који први пут истински регулише ову област не доприноси заштити националног писма, нити борби за очување српског идентитета на овом простору.

Уз процену да у општој употреби у Србији ћириличко писмо заузима тек око 20 одсто у односу на латиницу, ово је јуче речено на Филолошком факултету у Београду, где је одржан округли сто на тему употребе ћирилице у јавном простору. Домаћи лингвисти имали су прилику да чују какав третман ово писмо има у суседним и земљама које се њиме служе у Бугарској, Русији, Украјини и Белорусији.

– Имамо обавезу да бринемо о нашем писму које је угрожено – навео је проф. Милош Ковачевић са Филолошког факултета у Београду. – Ако у Србији она има овако неславан статус, шта можемо да очекујемо од осталих држава на којима се налази јединствени културни простор српског народа – Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској. У овим државама ћирилица је прогнана и уклоњена. Брига о националном писму, као једном од основних обележја српског идентитета, требало би да је међу приоритетима Србије. То је и најјачи разлог за што хитније усвајање закона о језику и писму.

Латиничко писмо заступљеније на рекламама и огласима / Фото: П. Милошевић

Учесници скупа закључили су да по питању коришћења ћирилице, српска двоазбучност, без обзира на предности, производи шире последице по националну културу и идентитет народа.

– Писмо је душа народа. Ћирилица мора да се негује како би и убудуће имала исту мисију какву је имала вековима – рекла је декан Филолошког факултета Љиљана Марковић.

Искуства из словенских земаља у којима се користи ћирилица своде се на темељну чињеницу – тамо где је у општој употреби, нема разлога за њену законску заштиту.

– Бугарски језик одувек је био чврсто везан за ћирилицу и просто није било разлога за њено нормирање у позитивном праву – навела је проф. Димка Савова, слависта из Софије. – Постоје, међутим, иницијативе за њену заштиту пре свега у дигиталној сфери.

Лингвиста из Белорусије Светлана Гољак подсетила је да је у овој земљи латиница коришћена само током немачких окупација: – У прошлости је било покушаја уплива латинице, али они нису имали већег ефекта. Латиницу данас можемо да видимо углавном у саобраћају и на туристичким мапама.

У Русији је ћирилица апсолутно доминантна, али има и посебну законску заштиту. Тиме је стављена тачка на тежње појединих република да уведу латиницу.

– Избор писма је и политичко питање. Употреба латинице у време перестројке била је показатељ напретка и духа модернизације. Одлуком Думе употреба ћирилице је данас обавезна на целој територији Русије, без обзира на етнички састав – навела је проф. др Галина Тјапко из Русије.

„Кока-Коли“ не смета

Ћирилица доминира и Украјином, али и латиница није реткост. Како је објаснила укајински лингвиста проф. др Олга Новак, све је више гласова да је њеној земљи примеренија употреба латинице:

– Латиницом се у јавном простору углавном пишу називи страних, али и већине домаћих брендова. Занимљиво је да су ћирилицом исписане робне марке само реномираних кућа које су стигле још у време СССР. То је случај, на пример, са „Сименсом“ или „Кока-Колом“.

Подршка Министарства културе и информисања

Министарство културе и информисања снажно подржава закључке округлог стола посвећеног употреби ћирилице у јавном простору одржаног на Филолошком факултету у Београду, у којима је недвосмислено истакнуто да је ћирилица идентитетско писмо које друштво мора да негује и развија, те да је неопходно да се што пре редефинише законска регулатива која се тиче службене и јавне употребе ћирилице односно укине нелогични и непотребни дуализам у службеној и јавној употреби писма.

Кроз излагања професора из четири словенске земље, у којима је доминантна употреба ћириличког писма, представљена су различита законска и практична решења у вези са службеном и јавном употребом ћирилице. Једно од посебно занимљивих запажања било је то да су велике међународне корпорације, попут „Кока-коле“, „Сименса“ или „Форда“, које су у источноевропским земљама биле присутне и у доба СССР-а, развиле и задржале исписивање својих робних марки на ћириличном писму и језику земље у којој послују.

Лингвисти разменили мишљење на Филолошком факултету / Фото: Н. Скендерија

Тај и слични примери показују да ћириличко писмо не представља никакав проблем у пословној сфери, но да је његова примена у првом реду ствар језичке праксе, али и језичке политике одређене земље и пратећих правних норми. Управо због тога јесте важно да се после готово три деценије у Републици Србији јасно правно дефинише употреба језика и писма, односно да се усагласе правне норме на свим нивоима, али и да се упоредо с тим непрестано јача свест о потреби свестраног коришћења ћирилице као изворног српског писма и знака културног идентитета, које ни на који начин није мање функционално у свим сферама живота и рада од ма ког другог писма.

Иницијативу за измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма Министарство културе и инфиормисања упутило је 23. марта 2018. године Републичком секретаријату за законодавство, као надлежном за припрему прописа који се односе на службену употребу језика и писма.

Р. Драговић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.