Ово су најпознатије зграде у Београду на којима су масонски симболи

0

Своје корене у Београду масони су поставили у време Првог српског устанка, почетком 19. века. Проминентни чланови масона у Србији тог времена били су Карађорђев дипломата Петар Ичко, али и турски Хаџи-Мустафа Шиник-оглу, у народу познат као „Српска мајка“, Доситеј Обрадовић, Алекса Ненадовић и други.

масони
Масонски симболи на зградама у Београду / Фото: FreshPress

Београд је за масоне представљао веома важно чвориште на коме су се појавили у првих 200 година од свог настанка. Прва слободнозидарска ложа настала је 1598. године у Шкотској, прва Велика Ложа у континенталној Европи је Велика ложа Француске, настала 1728. године, док су масони у Сједињеним Америчким Државама успоставили прву Велику ложу 1731. године у Пенсилванији. У Србији, тачније у Петроварадину, прва Ложа формирана је 1785. у време владавине Јосифа II Харсбуршког, а у Београду је 1842. настала ложа „Али Коч“ са 204 члана.

О значају српске престонице за слободне зидаре сведочи и чињеница да је Београд, од 11. до 16. септембра 1926. године, био домаћин међународног конгреса масона под називом – Манифестација светског слободног зидарства у корист мира. Овим догађајем председавао је чувени индустријалац Ђорђе Вајферт.

Занимљив је и податак да је Велика ложа у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца носила име Југославија читаву деценију пре него што ће Александар Карађорђевић, владар који је био масон Великог Оријента Француске, читаву државу назвати тим именом.

Музеј ПТТ / Фото: Милена Арсенић

Од тог тренутка, куће, објекти и споменици које су подизали угледни Београђани, припадници слободних зидара, почели су да носе препознатљива масонска обележја која су и данас јасно видиљива. Ако само обратите мало пажње и загледате поједине зграде, на њиховим фасадама лако можете уочити многобројна масонска знамења попут троуглова, шестара, угломера, пентаграма, Давидове звезде…

Авала и Победник

Два, можда најпрепознатљивија објекта у Београду – споменик Победник и Споменик незнаном јунаку на Авали, саграђени су у традицији масона.

Споменик на Авали подигнут је, као и Победник, према пројекту Ивана Мештровића, дакако, масона, у периоду од 1934. до 1938. године. Вајар је за узор имао гробницу краља Маузолеја, док је инспирација за Победника, или Весника победе као је оригинално назван, био Александријски светионик.

Весник победе или Победник на Калемегдану / Фото: Павле Капланец

Изградњу оба ова грандиозна споменика финансирао је споменути краљ Александар, а постављени су тако да директно гледају један на другог. Наиме, ако станете на улаз Споменика на Авали и окренете му се леђима, гледаћете право у Победника.

Изградња Споменика Незнаном јунаку захтевала је рушење старог града Жрнова, а почетак радова означио је краљ Александар изводећи први ударац сребрним чекићем – основним масонским симболом.

Капетан Мишино здање – зграда Ректората

Капетан Мишино здање, данас зграда Ректората / Фото: Wikipedia / Mickey Mystique

Овај објекат, својевремено, био је место окупљања београдских масона, којима је и сам Миша Анастасијевић, најбогатији човек у Београду свог времена, припадао. Зграда је подигнута 1863. године и требало је да служи као мали дворац „дунавског капетана“ који би отишао као мираз његове ћерке Саре када се буде удавала за краљевића Ђорђа Карађорђевића. Пошто зграда ипак није послужила као резиденција јер зет није постао владар Србије, Анастасијевић је ипак одлучио да то буде његова задужбина. Тако су овде биле смештене Гимназија, Велика школа, Министарство просвете, Народна бибилиотека, Народни музеј, док је данас то зграда Ректората Универзитета у Београду.

На фасади објекта, повише прозора, смештени су украси у обику троуглова који формирају Давидову звезду ротирану за 90 степени. Овај симбол зове се и Соломонов печат, а сам Соломон за масоне носи велику симболику.

Поштански музеј

Поштански музеј у Палмотићевој улици / Фото: Иван Радојичић

Смештен у Палмотићевој улици, Поштански музеј једно је од највећих здања у престоници украшено масонским симболима. Првобитно направљен као Министарство пошта, објекат је реновиран крајем прошлог века тако да су сва обележја слободних зидара савршено сачувана и наглашена. Шестар, висак и троугао доминирају фасадом зграде, али и самом оградом око објекта.

Зграда је подигнута према пројекту архитекте Момира Коруновића, истакнутог припадника масонерије, великог стручњака и творца српско-византијског стила у архитектури.

Зграда у Нушићевој 22 / Фото: Google Maps screenshot

Нушићева 22

Тачно на ћошку Нушићеве и улице Мајке Јевросиме, уздиже се стамбена зграда поред које је сваки житељ Београда прошао, вероватно не приметивши масонски симбол на врху. У крају око овог објекта налази се неколико других који такође носе слободнозидарске симболе, што је последица чињенице да су у њима живели масони предратног Београда.

Власник ове зграде био је Илија Богдановић, наравно масон, који је на самом врху фасаде оставио медаљон са својим иницијалима поред троугла и шестара.

Зграда Техничких факултета у Булевару краља Александра / Фото: Wikipedia / Novakno1

Технички факултет

Фасада прелепог здања у коме су смештени Грађевински, Архитектонски и Електротехнички факултет веома јасно је украшена симболима слободних зидара. Објекат је изграђен у периоду 1925 – 1930. година, у време када је масонерија у тадашњој Југославији имала велики број утицајних људи.

Ако само „баците“ поглед на ову зграду, видећете шестаре, звезде и троуглове на фасади који сведоче о масонској умешаности.

Зграда Робног магазина у Улици Краља Петра 16 / Фото: Wikipedia / Marija Radulovic

Зграда Робног магазина

Необичан објекат у Улици краља Петра 16, некада зграда Робног магазина, прве робне куће у Београду, подигнут је 1907. године према пројекту Виктора Давида Азриела члана ложе „Србија“ којој је припадао и Моша Пијаде.

Са обе стране зграде налазе се елегантни стубови које јасно красе масонски симболи троугао и алке ланца које симболизују јединство и повезаност у масонској иконографији.

Бивша зграда Занатског дома, данас Радио Београда / Фото: Wikipeda / Dungodung

Радио Београд

Поред Радио Београда сте вероватно прошли безброј пута, али је питање да ли вам је крошња дрвета заклонила поглед и сакрила масонску фигуру која стоји изнад улаза. Скулптура представља мајстора и ученика испред којих се налазе наковањ и алат, где се нарочито истиче шестар, док се иза њих налази точак, симбол савршенства.

Зграда је подигнута 1933. и на фасади су се оригинално налазили угломер и шестар, али су у каснијем добу уклоњени.

Иначе, овај објекат био је прављен као Занатски дом и представљао је масонску институцију.

Ово свакако није коначна листа објеката у Београду који на себи носе масонске симболе. Напротив, велики је број кућа, споменика, надгробних споменика и гробница који на себи носе ознаке слободних зидара. Само отворите очи и видећете ове симболе током следеће шетње.

Иван Радојичић, О11 Инфо

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.