Огњен Војводић: Његошево писмо против Доситеја – „подлог оруђа“ против православља

0

Писмо Владике Петра II Петровића Његоша Књазу Милошу Обреновићу против бившег калуђера Димитрија Обрадовића, у монаштву нареченог Доситеја, поводом штампања Доситејевих књига у Књажевини Србији, представља православни приказ Доситејеве делатности после напуштања монашког чина и завета.

имовина спц
Његошева Биљарда на Цетињу налази се на црквеном земљишту/Фото: Новости

Доситеј Обрадовић се после напуштања монашког чина преселио у Европу и ангажовао у атеистичкој и политичкој противправославној пропаганди, првенствено у пропаганди просветитељског позитивизма у српском народу. „Доситејевштина“ – тако је Свети Јустин Ћелијски назвао атеистичку доктрину одвајања српске школе од православне просвете. Такође, писмо владике против Доситеја сведочи став владике Петра II Његоша о идеологији просветитељског позитивизма и рационализма промовисаној у Европи 19. века, а која је програмски у „просветитељској“ научној и школској литератури приписивана и као идеолошки став владике Петра II Његоша.

Писмо владике Петра II Петровића Његоша против дела Доситеја Обрадовића

„Има неколико данах да се бавим овдје у Тријесту чекајући прилике отправити се у Црну Гору и баш на два-три дни пријед мојега одласка допадну ми одне-куд у руке сочиненија покојнога Обра–довича, препечатана у типографији Ваше Свјетлости. Ја сам се тому веома удивио и зачудио како се допустило то у Вашу типографију препечатат, у типо–графију из које су дужни источници слатки и питателни у народ правосла–вни истјецати, а не горки и отровни (сва истицања наша – Д.П.и М.Б.).

Свјетјејши Књаз, то је јавно подруганије с благочестијем, које је корен шчастија славенскога садашњега и будућега. Ја знам истинито да Ваша Свјетлост, како се у друге ствари умно владате, тако бисте и онај разврат од својега народа удаљили да Вам нијесу ту ствар наопако представили Ваши служитељи, којизи то зло сјеме нијесу намјеравали и посијали на штету благочестија ни иза шта другога до из сопственога интереса.

мило ломпар
Споменик Доситеју Обрадовићу у Универзитетском парку у Београду /Фото: Mickey Mystique

Такви случај мене принуждаје молити Вас покорњејше да заповиједите вишеречена сочиненија не пуштати из Ваше типографије и да их забраните у Ваше књажевство свакоме читати и имати, као што и друга сва правитељства зла и развратна сочиненија запрећују.

Ја просвјешченије љубим, но оно просвјешченије које је полезно нашему народу, које је сообразно данашњијем опстојатељствама нашијема и којега је темељ благочестије; а просвјешченије развратно, којему су зли основи учињени на подруганије светиње славенске нити ја љубим нити ће ниједан управомисљашчи Славјанин.

Ја бих Доситеја почитова да је умио свој дар душевни обратити у корист нашега народа, али га обратити није умио и зато га презирем како човјека који није видио у што се садржи срећа народа, што ли му може причинити несрећу, и како човјека који је био некоме подло орудије подсмјејанија над благочестијем.

Впрочем поздрављајући Вас љубезњејше имам срећу бити с високопочитанијем

Ваше Свјетлости предањејши слуга, владика црногорски П. Петрович Његош,

У Тријесту 3-га Августа 1837“.

(Писма, Сабрана дјела Петра II Петровићa Његошa – Октоих – Цетиње; Просвета – Београд; Свјетлост – Сарајево 1967. )

Огњен Војводић.инфо

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.