ЗАШТО СУ ИЗАБРАЛИ БАШ 17. ЈУЛ И КОМЕ СУ У 3 ПРИМЕРКА ПОСЛАЛИ ФОТОГРАФИЈУ СВОГ НЕДЕЛА? Најбоље чувана тајна о крају ђенерала

0

У строго поверљивим документима Државне безбедности налазе се извештаји о бруталном убиству Драгољуба Драже Михаиловића, четничког вође у Другом светском рату.

смрт драже михаиловића
Дража Михаиловић, заробљен/Фото: архивска фотографија

Комунисти су за датум његове смрти симболично изабрали 17. јул, дан када су Лењинови бољшевици побили царску породицу Романов. После пресуде 15. јула 1946. године, на 30 метара од Дома гарде на Топчидеру, где је одржавано судење, у подземном склоништу, у поноћ 17.јула, секиром су искасапили генерала ударајући га бесомучно, ионако већ измученог, по грудима, а потом су му одсекли и леву руку. На шаторском крилу изнели су тело на горњу страну дворског комплекса и покопали у земљу близу цркве.

– Медутим, и поред фотограффје мртвог Драже на којој се види да му је лева рука одсечена и поред мапе места његовог гроба која је руком исцртана, дуго се тврдило да је Дража стрељан и сахрањен на Ади Циганлији – додају извори, наводећи да у архивама нема информација да ли је Дража само привремено покопан на том месту, односно да ли је тело касније вадено и премештено или можда потпуно уништено.

У три примерка

Ове информације потврђује историчар и књижевник Милослав Самарџић, најбољи познавалац околности које су пратиле Дражино убиство, човек који се деценијама бави овом тематиком и којије снимио документарни филм о Михаиловићу:

„Фотографија мртвог Драже израђена је у три примерка за Александра Ранковића, Слободана Пенезића Крцуна и Светислава Стефановића. Направљена је да би постојао доказ о извршеном задатку, а фотографија искасапљеног генерала први пут објављена је у италијанској штампи, два или три месеца након убиства, после чега је Тито наредио истрагу како се то догодило. Ова украдена фотографија у Србију се вратила 1992. године, када ју је бивши обавештајац Загорка Васић донела из Калифорније, а пуковник Титове гарде у пензији потврдио је да је аутентична“.

Према речима Самарџића, Комисија за истраживање околности под којима је Михаиловић умро никада није завршила посао иако јој је, осим Аде, као могућег гробног места предочена још једна локација – комплекс Белог двора.

„Из више извора ми је потврђено даје Дража Михаиловић сахрањен на Топчидеру, што се прецизно види и на мапи, а ту информацију дао сам Драгану Влаховићу, у то време члану комисије. Међутим, догодило се то да је Влаховић у међувремену умро и са целом истрагом се стало. Касније сам контактирао са његовом породицом да покушају да се нађу те информације и слика мртвог Драже. Много кутија са документацијом је Влаховић држао, али тога, нажалост, није било. То је оригинална фотографија, док је Ранковић тражио да се уништи негатив – прича Самарџић.

Фото: Youtube printscreen

Осујећени планови

– Ти планови су осујећени у последњем моменту. Комунисти су се плашили четничких криминалаца, који су у то време били јаки, и знали су да ће морати да убију генерала брзо како га се не би докопали. Како би зауставили четнике, власт је подметнула лажног Дражу, односно човека који је био маскиран, носио је браду и наочаре налик генералу и сваке вечери су га водили у Душину, у затвор Озне, а одатле ујутро на судење. За то време прави Дража је држан на 30 метара од Дома гарде на Топчидеру, где је одржавано судење у подземном склоништу – тврди Самарџиé на основу исказа Петра Мићића, али и неких других сведока, своје времено блиских тужиоцу Милошу Минићу.

Интересантно је, додаје Самарџић, да је у прво време Тито био у горњем делу тих пећина, како су звали те подземне пролазе, док је Дража држан у доњем делу.

Курир

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.