ГРОФ ИЗ МИРИЈЕВА: Чули сте за Вука и Доситеја, али вероватно не и за Србина који је СТВОРИО РУСКО ШКОЛСТВО

0

Имена просветитеља као што су били Вук Караџић и Доситеј Обрадовић добро су позната. Међутим, један други Србин, родом из околине Београда, коме данашњи ђаци у Војводини треба да захвале што имају школе и који је захваљујући својим заслугама стигао чак до далеке Русије, углавном је заборављен.

теодор јанковић

Већина људи данас не зна ко је био Теодор Јанковић-Миријевски. Осим имена које некима може да сугерише да је пореклом са ових простора и да можда и има неке везе са Миријевом, о њему мало ко зна да каже нешто више. А реч је била о великом српском научнику, педагогу и човеку коме добар део ђака у Војводини, али и у далекој Русији може да захвали на томе што имају прилику да похађају школе.

Реформатор из Миријева

Теодор Јанковић-Миријевски рођен је 1741. у Сремској Каменици, у богатој српској породици пореклом из села Миријева у околини Београда. Како је још од малена био бистро и паметно дете, родитељи су га послали на школовање, па је Јанковић завршио филозофију у Бечу и после тога остао у том граду.

Осамнаести век био је доба процвата грађанске свести. У целој Европи отварале су се школе једнако доступне свој деци, а не само оној из повлашћених положаја. Полако је сазревала свест да држава мора да буде та која ће се бринути о образовању будућих генерација и омогућити приступ учењу под једнаким условима за све.

У таквим условима почиње и Јанковићева активност на реформи школа у Војводини која је била део Хабзбуршке монархије.

У својим настојањима да осавремени школство, Теодор Јанковић је инсистирао на томе да школе буду доступне свој деци и да се у њима води брига о индивидуалним способностима сваког ученика.

Руска школска књига Теодора Јанковића / Фото: Wikipedia

Године 1773. постао је директор српских и румунских школа у Банату. Три године касније његовом заслугом донет је Школски устав за православне школе, којим је реформисано српско и румунско школство, а који ће већ следеће године постати узор за школе и у другим крајевима Хабзбуршке монархије где су живели Срби – у Угарској и Хрватској и Славонији.

Већина онога што данас улази у синтагму “модерно школство” заправо је тековина рада Теодора Јанковића-Миријевског – његов Школски устав ставио је школе под државни надзор, прописао старосну доб за полазак у школу, одредио потребне квалификације професора, као и његово опхођење према ученицима, створио наставни план и програм… Миријевски је обезбедио и израду уџбеника и приручника неопходних за реформу школства. За кратко време, од 1776. до 1781. године, број српских и румунских школа, као и ученика се упетостручио.

За свој рад Теодор Јанковић-Миријевски добио је племићку титулу од аустријске државе.

Србин који је основао руско министарство просвете

Успех Теодора Јанковића чуо се надалеко, а вест о раду овог човека стигла је и до далеке Русије. На позив царице Катарине II 1782. Миријевски стиже у Петроград како би и тамо извео своју реформу.

Постављен је за члана Комисије за уређење основних школа са задатком да се првенствено стара о унапређивању наставе у Руском царству. Управо Јанковићевом заслугом у овој држави је основан Завод за спремање учитеља, чији је био први управник и које ће касније израсти у Педагошки институт.

Теодор Јанковић основао је прво министарство просвете у Русији, а због својих заслуга је постао члан Руске академије наука.

И Руси су знали да му се одуже – добио је наследно племство и спахилук Норк у Могиљевској губернији у Белорусији. Као племић, свом презимену је додао “Миријевски” како би нагласио своје порекло и сећање на породицу.

теодор јанковић

Заборав у домовини

Теодор Јанковић-Миријевски умро је у Петрограду 1814. Сахрањен је код цркве Александра Невског.

Што се Србије у којој још увек има директних потомака овог човека тиче, у њој нема много помена на Теодора Миријевског.

Једна улица у Миријеву носи његово име, а иако је било иницијатива да се нешто слично изведе и у Новом Саду и његовој родној Сремској Каменици, то се до данас није догодило.

Историјски забавник

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.