„Kо вама командује, па се нас стидите ?!“ – Ненад Станић (ВИДЕО)

0

Ненад Станић је Србин, који је рођен 1973. године у Чачку, у западном Поморављу. Ту је провео детињство и школовао се.

ненад станић
Ненад Станић

Почетком 1992. године добија позив за редовно одслужење војног рока и одлази са својом јединицом у Босну, где је провео неколико месеци као војник ЈНА. Када је одслужио свој дуг отаџбини, вратио се у свој родни Чачак.

Приликом агресије НАТО пакта на нашу отаџбину у пролеће 1999. године, заједно са својих стотинак другара из Чачка пријављује се као добровољац Војске СР Југославије, да иде на Косово и Метохију. Његова чета је била послата на Јуничку кланицу, подно планинског венца Проклетије, у близини карауле Кошаре, где су се одвијале жестоке борбе припадника херојске 125. мтбр Косовскомитровачке бригаде из Приштинског корпуса Треће армије ВЈ са хордама агресора које су сачињавали албанске банде из тзв. ОВК, Војска Републике Албаније, британски и амерички специјалци, добровољци из арапских земаља итд. Управо тамо је и Ненад био рањен, а његов другар погинуо од метка који је њему био намењен.

Како је касније Ненад казивао ту причу Невену Милаковићу Ликоти, настала је једна од најпознатијих песама из тог времена „Вила са Кошара“, која се последњих година често може чути на концертима, дешавањима и академијама посвећеним Косову и Метохији и одбрамбеном рату 1998-1999.

Ненад Станић

У емисији Разбуђивање, Ненад Станић је жестоко проговорио о проблемима ветеранске популације, са којима се он и његови ратни другови боре већ 28 година, тачније та проблематика ратних ветерана траје још од лета 1991. године, када су отпочели ратни сукоби на простору западног дела бивше СФРЈ, прво у СР Словенији, а после и СР Хрватској. Како сам Ненад каже, ниједна власт у последње три деценије није разумно и људски приступила решавању ове проблематике, него се проблеми само нагомилавају.

Управо то нерешавање проблема натерало је њега и његове саборце да дођу у центар Београда, тачније Пионирски парк, у непосредној близини Скупштине и Председништва Републике Србије, Радио Телевизије Србије… где су поставили шаторе и бораве већ месец и по дана, а ту остају до испуњења својих захтева… јер како каже све државе у свету, али и у комшилуку су законом регулисале права ратних ветерана, једино у Републици Србији то добија врло чудне метаморфозе, које одговарају малом броју поданичких удружења ветерана, за које Станић основано сумња да би са њима органи правосуђа имали посла, када би истински проверили њихове рачуне на које је стизао новац из државних фондова последњих петнаесетак година.

Поред тога, Ненад Станић се у емисији дотакао и оног незаконског дела, а то је поштовање ратних ветерана у друштву. Како и сам каже, један део људи у Републици Србији окреће главу од ветеранске популације сматрајући их чудовиштима, криминалцима и сл. Споменици који се подижу жртвама и борцима (као на пример онај на Савском тргу у Београду) из последње деценије 20. века више личе на ругло, него на достојне споменике за наше јунаке који су пре више од 20 година своје животе положили на олтар отаџбине.

Радио Телевизија Србије је снимила два документарно-играна филма „Ратне приче са Кошара“ и „Ратне приче са Паштрика“ и то емитовала ове године, када се навршавају две деценије од завршетка рата на Косову и Метохији и НАТО агресије на нашу земљу. Ненад Станић похваљује РТС и Слађану Зарић због тога, јер је то била одлична прилика да се највећи део грађана упозна са чињеницом шта се све дешавало на југославенско-албанској граници током 1998-1999, да Војска Југославије није поражена и да су поред Срба, на првој линији, ратовали и припадници других нација: Мађари, Хрвати, Горанци.

Данас, нажалост, док они кампују у Пионирском парку тражећи своја права, дешава се тужна ствар да поједина лица, сада посланици у Скупштини, која су са њима била на КиМ, сада окрећу главу од њих јер се боје за своје позиције. Међутим, има и часних људи као што су: генерал Божидар Делић, командант 549. мтбр из Призрена који их редовно посећује и према њима има родитељски однос… генерал Драган Живановић, командант 125. мтбр из Косовске Митровице и други.

Ратне ветеране често можете видети и у београдској Кнез Михаиловој улици, код некадашњег ресторана „Руски цар“, где прикупљају потписе за подршку својој борби за права ветеранске популације.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.