Дневник заблуда: Треба ли страдалничкој Србији тријумфална капија?

1

У обимном, историји непознатом страдању једног малог народа, нема ничег тријумфалног. Поготово, нема ничега што оправдава идеју подизања тријумфалне капије у срцу Београда.

тријумфална капија
Тријумфална капија у Скопљу / Фото: Приватна архива

У Владу Србије и Скупштину града Београда недавно је стигао предлог Српског покрета обнове за подизање тријумфалне капије. Ово монументално знамење које ће „подсећати на блиставе тренутке наше историје и бити надахнуће садашњим и будућим генерацијама“ требало би да буде постављено у београдском Пионирском парку између Новог двора и Скупштине Србије. Ова идеја постојала је и пред Други светски рат, али до данас није остварена. Светски позната Тријумфална капија налази се у Паризу, а сличну је подигла 2012. Северна Македонија. За изградњу овог споменика грађани Србије треба да плате четири милиона евра.

Тријумфалне капије или славолуке први су подизали стари Римљани, у почетку у част војних победа и тријумфалних дочека легија са освајачких похода. Најпознатији славолуци налазе се у Риму, Ниму, Тимгаду, а највећи и најсложенији је Константинов, у непосредној близини римског Колосеума. Париска Тријумфална капија изграђена је 1836. на Тргу Етоал у славу бораца из Наполеонових освајачких похода, у неокласицистичком стилу. Међутим, савремене интерпретације ове историјске архитектонске форме, попут недавно изграђене у Скопљу, изгубиле су симболички значај и уметнички смисао, а савремена архитектура одавно је напустила овај антички историјски ликовни израз. Уместо да сведочи о херојској прошлости, „Капија Македонија“ у Скопљу тако представља образац лошег, промашеног уметничког израза који је главни град нашег јужног суседа сврстао у квазиантичку престоницу неукуса и кича, лажне помпезности, скоројевићке естетике. Али, ако оставимо по страни неестетске карактеристике и прескупост ове идеје, због чега Београду није својствен овакав архитектонски монумент?

тријумфална капија
Тријумфална капија у Паризу / Фото: Википедиа

Српска војска никада није била освајачка. Напротив, Срби су одувек били мученички, поробљен, угњетен народ, који је водио одбрамбене ратове. После вишевековног тамновања под Турцима, Србија је велику победу у Првом светском рату несразмерно скупо платила изгубивши трећину укупног становништва, више од 60 одсто мушке популације. За време Другог светског рата само на стратишту Јасеновца усташким камама и маљевима погубљено је више од 700.000 Срба. Током деведесетих, демографска слика Хрватске је поново промењена када је етнички очишћена од Срба. Само у војној операцији „Олуја“ коју су 1995. иницирале и надзирале САД, побијено је више хиљада и протерано из Хрватске више од 250.000 хрватских држављана српске националности. Резултат НАТО и САД бомбардовања СРЈ 1999. радиоактивним бомбама са трајним последицама је етничко чишћење од Срба и окупација територије саме Србије – Косова, где је потом изграђен Бондстил, највећа америчка војна база на Балкану. У овако обимном, историји непознатом страдању једног малог народа, нема ничег тријумфалног. Поготово, нема ничега што оправдава идеју подизања тријумфалне капије у срцу Београда.

Слободан Малдини, Новости

1 коментар

  1. Није нам потребан такав споменик. Оно што је подигнуто у Скопљу је ругло, то су смешне копије туђих споменика и туђих владара с цвиљем да се украде туђа историја у процесу изградње сопственог идентитета. Српском народу то није потребно јер је неупитно ко је и одакле је.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.