Наивност четничке емиграције – Зашто је пропао атентат на Тита у Вашингтону

0

Тврдње Каваје и Стевлића о атентату у Вашингтону углавном нису тачне – да се председник Тито није нигде појављивао и да је из Беле куће одлетео хеликоптером у војну тврђаву „Кемп Дејвид“.

тито
Бела кућа у Вашингтону / Фото: Документација Новости

О планираном атентату четничке политичке емиграције на Ј. Б. Тита приликом његове посете Вашингтону од 6. до 9. марта 1978. године најпотпунији приказ дао је Радош Стевлић, један од учесника у тој акцији.

– Кајевић и ја ишли смо у извидницу, тражећи место где би било најбоље да се сачека лимузина Јосипа Броза. У Америци је обичај да страни државник одлази у Белу кућу са председником и после разговора са њим излази и обилази око врта. У северозападном делу Беле куће је прес-команда, ми смо мислили да је најбољи моменат да га сачекамо близу те зграде. Каваја је био обучен у пилотску униформу, једва сам га и ја препознао. Али, са обе стране Брозове лимузине су дуге папуче на којима су напаковани стајали полицајци, није било никаквих изгледа да се приђе. Чујем разне разговоре на разним језицима, ко зна чијих агената, има КГБ-а, МИ 6. Ми нисмо ни знали где је Броз тачно, ауто блиндиран, побили бисмо недужан народ. Каваја је имао машингевер, носили смо бомбе, али је око нас била маса шпијуна. Зато смо ћутали и одустали. То је било 1978. кад је амерички председник Џими Картер позвао Броза у посету и обећао му да ће похапсити све антититовске елементе у САД.

Аутор ове књиге је, као безбедносна претходница, у вези с посетом САД делегације СФРЈ, коју је предводио Едвард Кардељ, од 28. септембра до 5. октобра 1977. године боравио у Вашингтону, где је остварио контакте са представницима Тајне службе (УССС) одговорним за безбедност наше делегације.

Пре доласка делегације обишао сам све објекте посете: Белу кућу, Blair House, Капитол, резиденцију потпредседника Волтера Мондејла, Andrews Air Force Base, Стејт департмент и нашу амбасаду, као и трасе кретања и упознао се са мерама обезбеђења које планирају предузети.

Пошто сам пре одласка за САД знао да се планира посета председника Тита САД, у марту 1978. године, од домаћина сам добио скице објеката које је делеагација планирала посетити. По завршетку посете Едварда Кардеља САД написао сам детаљан извештај на педесетак страна, са одговарајућим прилозима, који је, од надлежних руководилаца Службе, био веома повољно оцењен и био од користи при планирању мера обезбеђења председника Тита у вези с планираном посетом.

У вези са планираном посетом председника Тита САД благовремено су планиране и предузете одговарајуће мере обезбеђења, пре свега на плану оперативног покривања безбедносно интересантних лица. Безбедносна претходница наших служби безбедности, која је у САД отпутовала двадесетак дана пре посете, у контактима са представницима америчких служби безбедности, благовремено је договорила све мере које ће гарантовати пуну безбедност председника Тита и наше делегације.

У екипи која је у вези са том посетом, по безбедносним задацима, била у САД боравио је и аутор овог текста. Посета се одвијала по утврђеном програму, који је дат на почетку приче о овом планираном атентату, тако да напред изнете тврдње неких чланова СОПО нису тачне: да се председник Тито није нигде појављивао; да је у Белу кућу отишао ненајављен: да је од резиденције Blear House до Беле куће ишао у друштву Џимија Картера; да је из Беле куће одлетео хеликоптером у војну тврђаву „Кемп Дејвид“.

Рајко Рађеновић

Поводом сведочења неких припадника СОПО указао бих само на још два интересантна податка.

Прво, све, наводно три групе атентатора рачунале су само на једну логичну ствар: да ће гост Џимија Картера између хотела, односно резиденције и Беле куће прошетати, како су радили сви шефови држава када су долазили у званичну посету САД. Шта су они очекивали? Да човек од 86 година иде пешке од резиденције (Blear House) до Беле куће (око 500 метара), како су то, наводно, радили други председници (знатно млађи и здравији)?

Друго, коришћење аутоматског оружја („томпсон“, машингевер, аутоматска пушка са пригушивачем) и ручних бомби за извођење атентата? Наша служба безбедности имала је информацију да се ради о аутоматској пушци са пригушивачем.

Неколико дана пре почетка посете, односно пре доласка председника Тита, надлежни амерички органи одобрили су усташкој емиграцији да организује демонстрације у Вашингтону поводом посете председника Тита. Усташкој емиграцији је, наиме, дозвољено да се 6. марта између 10 и 14 сати окупи у Лафајет парку, у близини Беле куће. Такође је одобрено и албанској емиграцији да учествује у демонстрацијама усташке емиграције.

Демонстрације у Лафајет парку усташка и албанска емиграција организовале су и 7. марта од 10 сати (за време боравка председника Тита у Белој кући) – у демонстрацијама је учествовало око хиљаду лица.

У исто време, група од стотинак припадника четничке емиграције демонстрирала је код ограде Беле куће, у Пенсилванија авенији, прекопута Лафајет парка.

У међувремену, Служба је дошла до податка да четничка терористичка организација СОПО припрема неку „озбиљну“ акцију поводом предстојеће посете председника Тита САД. Наводно, за ту прилику купили су специјалну пушку са пригушивачем, али имају проблема са избором лица које треба акцију да изврши. У вези са тим, Стојиљко Кајевић је, наводно, дуже време боравио у Вашингтону, где је опсервирао хотеле, зграде и распитивао се за програм боравка наше делегације, кретања колоне, боравка и одласка из Вашингтона.

Американци су у почетку то демантовали, односно истицали да они немају никаквих сазнања о куповини горе поменуте пушке у Чикагу.

Али, када им је саопштено да је група четничких емиграната, са пушком, кренула колима из Чикага, после извесног времена обавестили су представнике наше Службе да је група ухапшена, као и да је код њих нађена снајперска пушка.

По одласку председника Тита у Белу кућу, 7. марта око 11 сати, „шетао“ сам са двојицом другова Пенсилванија авенијом (у непосредној близини четничких демонстраната) и око Лафајет парка (где су демонстрирали припадници усташке и албанске емиграције). У једном тренутку приметили смо да нам иду у сусрет Стојиљко Кајевић, Никола Каваја и Радош Стевлић. Препознали су нас по беџевима које смо носили, али смо препознали и ми њих. Блиски сусрет са њима прошао је без инцидента.

Са аспекта безбедности посета председника Тита САД прошла је у најбољем реду.

Тек крајем 1978. године амерички федерални суд покренуо је кривични поступак против шесточлане групе припадника СОПО (Стојиљка Кајевића, Николе Каваје, Радоша Стевлића, Животија Савића, Бошка Радоњића и Николе Живовића) због тероризма – „организовали су се и наоружавали да убију Тита“. Осуђени су на одређене временске казне строгог затвора, а после неколико година проведених у затвору пуштени су на слободу.

тито
Никола Каваја / Фото: Профимедиа

Кенедијев телохранитељ чува Кардеља

У екипи за обезбеђење Едварда Кардеља, као специјални агент, био је и Кенет Хил, човек који је приликом атентата на председника Кенедија у Даласу наскочио на кола како би својим телом заштитио потпредседника Џонсона. За време зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године господин Хил, као специјални саветник за безбедност председника Регана, одговарао је за безбедност америчких спортиста, а за време Олимпијских игара у Лос Анђелесу 1984. године био је одговоран за безбедност истих.

Рајко Рађеновић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.