Задужбина цара Душана откривена испод двора последњег српског деспота

0

Када су пре четири године почела истраживања на локалитету Дворине код Аранђеловца, археолози нису могли ни да претпоставе шта се налази на месту некадашњег двора последњег српског деспота Павла Бакића. Детаљним ископавањима откривени су остаци монументалне средњовековне цркве и других грађевина. До овог открића веровало се да је насељавање тог дела Шумадије почело знатно касније.

Венчац
Фото: РТС Youtube printscreen

Народно предање о животу деспота Павла Бакића било је први траг који је истраживаче довео на Венчац – до остатака некадашњег двора. Прва ископавања довела су истраживаче до закључка да се овде налазе још неки објекти. Проналаском камена тесаника са фреском који је био узидан у зграду која се сматрала деспотским двором навело је на сумњу да се ту налази и црква.

венчац

„Она нас је изненадила својом величином, начином градње и украшавања. Ради се о српско-византијском типу грађевине као што је рецимо Грачаница или Свети Архангели код Призрена, а таквих цркава у околини Шумадије и уопште на северу Србије до сада није било“, каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу.

Ово је прва откривена црква тог типа у Шумадији, владарска и несумњиво Немањићка. Верује се да јој је ктитор био цар Душан. Прошлогодишња истраживања донела су сазнања која говоре да је црква у другој половини 15. века највероватније била разрушена, а једно време пре тога и пуста. О начину живота тог доба говоре и трагови зидног сликарства.

венчац
Фото: РТС Youtube printscreen

„Ради се о изузетном живопису, то су оценили наши стручњаци, историчари уметности, који не заостаје за зидним сликарством Дечана, Грачанице, што је још један од доказа да се заиста ради о владарској задужбини јер је само владар могао да подигне једну тако моћну задужбину“, истиче Миливојевић.

„На неки начин, отворили смо нову страницу историје за овај крај, а у следећој години, захваљујући Министарству културе, очекујемо израду пројекта конзервације и презентације овог локалитета заиста значајног за нашу историју“, наводи Дарко Павловић, директор Народног музеја Аранђловац.

Венчац
Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу / Фото: Printscreen

Током четири године истраживања прикупљено је неколико десетина хиљада фрагмената, велики број предмета пронађених у некрополи, а на локалитету се појављују чак и неки римски натписи. Последњих дана истраживања 2019. истраживачи су уочили и темеље једне старије грађевине на којима је била подигнута црква. Још се не зна из ког је периода та грађевина и чему је служила.

Дане Илић, РТС

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.