„Енглези воле да се боре до последњег Француза“: Шта је Хитлер нудио Стојадиновићу, а шта му је одговорио југословенски премијер

0

Немачки вођа Адолф Хитлер понудио је на јучерашњи дан 1938. године председнику тадашње југословенске владе Милану Стојадиновићу договор уз гаранције да се аустријска монархија неће вратити, те да ће зауставити мађарски реваншизам и бољшевике ако Београд стане уз званични Берлин.

милан стојадиновић
Милан Стојадиновић / Фото: Википедија

Милан Стојадиновић, кога многи српски историчари сматрају најспособнијим премијером у том периоду, пренео је Хитлеру поруку из Лондона да ће Енглеска „удовољити његовим колонијалним захтевима, само уз гаранције да ће у Европи бити мира у наредних 20, па чак и само десет година“.

Хитлер је, како пише у документима, бираним речима поручио Стојадиновићу: „Енглези су храбар народ, али не воле да ратују. Они више воле да се боре до последњег Француза…“.

Од Југославије Хитлер није тражио политички пакт, а Хитлеров министар Херман Геринг обавестио је Стојадиновића да ће Немачка „ускоро постати непосредни сусед Југославије“.

Стојадиновић, који није био наклоњен Хитлеру, али је настојао да за Југославију извуче најбољу опцију, поручио је да „у ранијој прошлости, пре Првог светског рата, није било несугласица између Немачке и Србије“.

– Немачка је била прва која је указала помоћ у „Царинском рату“, немачки војници су 1915. узимали у заштиту локално становништво. Питање репарације увек се решавало споразумно. Ако је и било неке дисонанце, то је било само онда када је југословенска влада гледала на Немачку кроз туђе наочаре. Југославија је сада скинула те наочаре и све ствари посматра реално, својим сопственим очима, рекао је Стојадиновић.

Тадашњи медији пренели су да је вођа Трећег рајха обећао Стојадиновићу „неповредивост граница“ и закључио: „Уосталом, за Југославију је, у односу на Немачку, најбоља заштита то да добро третира немачку мањину, која је лојална према југословенској држави“.

Хитлер је сматрао да је Стојадиновић наклоњен Берлину, али је документ који ће Немци пронаћи у Великом Бечкереку 9. фебруара 1942. године, потпуно разбеснео Хитлера.

У писму једном од банова тадашње Југославије Стојадиновић је препоручио да се према Немцима, југословенским поданицима, „који би ширили националсоцијалистичку пропаганду поступи најенергичније и примене најстроже законске мере како би се и најмањи покрет још у почетку сузбио и уништио“.

милан стојадиновић
Адолг Хитлер

Стојадиновић је вешто настојао да пред Други светски рат завара Берлин и извуче максималне могуће бенефиције за Србију и Југославију. Он је често понављао савет који му је пре почетка Другог светског рата дао последњи енглески амбасадор у Берлину Невил Хендерсон:

– Увек имајте у вашој спољној политици једну ствар у виду: Енглеска је далеко, а Немачка близу…

Ипак, 1940. године тадашње власти у Београду осумњичиле су Стојадиновића да је немачки човек, па су га предале Британцима „на чување“, упркос изричитој уставној одредби да „ниједан грађанин не може бити изгнан из државе“.

После рата, Стојадиновић је 1948. године стигао у Аргентину, настанивши се у Буенос Ајресу. Умро је 1961. године.

Срна

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.