Хрватски режисер: Срби „очистили земљу од Јевреја“

0

Филм „Загрљај судбине“ други је у низу контроверзних ревизионистичких документараца хрватског редитеља Јакова Седлара против Срба. Најновији историјски фалсификат оптужује Србе за геноцид над Јеврејима у току Другог светског рата. Срби нису скривали Јевреје, него су „очистили земљу од њих“.

на старом сајмишту
Старо сајмиште непосредно пре почетка Другог светског рата. На овом месту страдале су хиљаде Јевреја и Срба.

Њујоршка премијера овог филма изазвала је оштар протест Светског јеврејског конгреса који је оценио да је филм испреплетан чињеницама и фикцијом, те да се може закључити да позадина крије политички мотив, што не би био први пут за Седлара.

Аутор овог документарног фалсификата од раније је познат по свом испаду из 2016. године под називом „Јасеновац – истина“, када је покушао да негира ратне злочине које су усташе починиле у логору Јасеновац.

Фалсификат историје на штету Срба

У филму „Загрљај судбине“ говори се о страдању Јевреја на Косову и у Албанији, а Светски јеврејски конгрес, који је оценио да је пун неистина и измишљотина упутио је захтев за одбијањем ширења овакве врсте поновног писања и искривљавања историјских чињеница.

Седлар у филму „Загрљај судбине“ окривљује Србе за геноцид над Јеврејима у Другом светском рату / Фото: CC BY-SA 3.0 / NEUBAUER

Председник Савеза јеврејских општина Роберт Сабадош, рекао је за Спутњик да је Седлар други пут покушао да негира све што је у историји забележено под називом „геноцид“ или „холокауст“, као и да ревидира и фалсификује чињенице које су непобитне:

„Ради се о некаквој интерпретацији историје која вређа здрав разум! Прави се нешто што не можемо никако да прихватимо као реално и као нешто што би могло да допринесе даљем разјашњењу свих околности које су довеле до тога. Напротив, иде се управо супротно – према неким мрачним погледима који на мала врата враћају начин размишљања, фашизацију и непојмљиве муке које су биле проузроковане том политиком. Оне се поново на волшебан начин појављују“.

Опасност по новије генерације

Сабадош сматра да појава оваквог филма може бити опасна јер новије генерације могу да га узму здраво за готово и помисле да је заиста тако било, међутим, он каже да филм неће бити приказиван поново због става Светског јеврејског конгреса који је изричит.

Историчар Милан Гулић потврђује да овај филм не одудара од Седларевог опуса документаристичког који укључује мешавину полуинформација, непроверених информација, отворених фалсификата и велике зле намере.

„Овде се ради о филму који није, бар директно, везан за Хрватску а тиче се Другог светског рата. Филм се тиче Албанаца и јеврејског становништва. Седлар је ту покушао да их доведе у везу као два страдалничка народа која су помагала један другом у том времену, и наравно да између осталог за све кривицу свали на Србију која у то време, добро знамо уопште не постоји“, рекао је Гулић нагласивши чињеницу да Србија тада никако није била независна држава како то аутор филма покушава да прикаже.

Србија је у филму приказана са дугом историјом антисемитизма који датира још од „Карађорђеве наредбе да сви Јевреји напусте Србију“. У току Другог светског рата Недићева влада је тобоже била један од најближих савезника Трећег рајха и готово очистила земљу од Јевреја користећи злогласне камионе, „душегупке“ за њихово убијање.

Седлар Србију оптужио за разарање јеврејске заједнице, иако је чињеница да је Хрватска у то време била нацистички марионетски режим у ком су убијани Срби, Роми и Јевреји / Фото: CC0 / UNITED STATES HOLOCAUST MEMORIAL MUSEUM, PHOTOGRAPH #85432

Чињенице говоре да је Србија у време о ком сведочи овај филм била под немачком окупацијом и привременом владом Милана Недића, и да није имала формалну власт нити ингеренције на територији Косова и Метохије, поготово не Албаније, који представљају средиште пажње хрватског аутора.

„Ми знамо по његовим претходним филмовима да му потпуни фалсификати нису страни, и да често прибегава њима. Некада зато што је добио погрешну информацију, некада зато што се то уклапа у поставку коју жели да докаже. Просто, он је режисер пропагандистичког типа и оно што он ради не бих узимао за озбиљно, и не бих томе давао на значају. Чак мислим да је у највећем делу широке, поготово стручне јавности он проказан као такав режисер и да његови филмови имају домета само у кругу његових истомишљеника, а то су радикално десничарски кругови, опскурни сајтови и слично“, објашњава Гулић за Спутњик.

Покушај Хрватске да свали љагу на Србију

Говорећи о опусу овог хрватског ствараоца, наш саговорник је истакао да се он још почетком деведесетих година прошлог века дотакао тема које су се тицале Србије и уништења Јевреја на овим просторима. То је, према његовим речима, радио у складу са покушајима тадашње Хрватске да се на Србију баци љага за све оно што се десило у двадесетом веку.

„Наравно, Седлару и сличним људима и организацијама спорадично давала је и држава, поготово за време Колинде Грабар Китаровић, ветар у леђа. Некада то учини и Хрватска радио – телевизија, али просто у највећем делу јавног мњења мало ко може да прихвати да је „Србија била највећи савезник Трећег рајха“, да је „Србија темељно извршила холокауст“, да је у Јасеновцу убијено више људи после Другог светског рата него пре њега, и слично. То су просто конструкције које он лансира, а које су далеко од здравог разума, а поготово од чињеница или нечијег мишљења о догађајима из Другог светског рата. Тако да, наравно да постоји одређен утицај на јавно мњење, али не бих рекао да су Седлар и његови филмови оно што хрватска јавност у потпуности подржава“, закључио је Гулић.

Бојана Стојадиновић, Спутњик

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.