ШТА ЋЕ БИТИ СА НАШИМ ДИПЛОМАМА Избачени смо из Европске асоцијације, А ЕВО КО ЈЕ ЗА ТО КРИВ

0

Србија више није пуноправни члан Европске асоцијације за обезбеђивање квалитета у високом образовању (European Association for Quality Assurance in Higher Education – EHQA) одлуком њиховог Борда на седници која је одржана 20. фебруара 2020. године.

члан европске асоцијације
Министар Младен Шарчевић / Фото: Ж. Кнежевић

Како преноси портал Србија данас, Србија је током мандата министра просвете Младена Шарчевића стављена у статус “под надгледањем” и од нас као чланице је тражено да отклонимо примедбе у наредне две године како бисмо повратили пуноправно чланство у овој институцији.

Министар је управо зато формирао Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије, на челу са председником Управног одбора Симом Аврамовићем и директорком Јеленом Кочовић, које је имало задатак да отклони недостатке и поврати статус пуноправног чланства Србије у овој организацији.

Они су, међутим, направили још већи проблем и још већи број неправилности и довели до тога да је Србија избачена из ЕХКА.

Да министар и руководство НАТ нису озбиљно схватили примедбе које је ЕХКА упутила Србији, пише Србија данас, доказ је губљење статуса пуноправног члана у најзначајнијој организацији везаној за високо образовање у Европи.

Избацивањем из чланства из Европске асоцијације за осигурање квалитета у високом образовању значајно се отежава поступак признавања српских диплома у земљама ЕУ јер је чланство у овој организацији гаранција квалитета високог образовања.

Списак ствари које је ЕХК тражила од Србије је подужи:

– Што посете рецензентских комисија нису дуже него трају по пар сати уместо и по неколико дана како би се на терену могли видети сви битни сегменти везани за акредитацију које је високошколска установа припремила.

– Можда најбитнија замерка је да се више пажње придаје бирократији него што се ставља акценат на квалитет високог образовања.

– Битно је истаћи да су нам замерили и што нису подједнака права за све и што се примећује да постоји доминација малог броја институција у поступку акредитације док се нечије мишљење и не чује иако се процес акредитације односи и на њих.

– Другостепени орган је Национални савет, док ЕХКА тражи да другостепени орган коме се странке у поступку могу жалити буде формиран у оквиру НАТ.

– Замерили су и то што директор није особа са пуним радним временом него је и ангажована на високошколској установи чиме се не може постићи пуна независност.

– Тражено је да се и утврде реални трошкови акредитационог процеса јер они значајно оптерећују високошколске установе, тако на пример имамо рецензенте који добију и по 100 хиљада динара за неколико сати рада, што је превише и није реално а значајно оптерећује високошколску установу.

– Потребно је да се уради много више како би постојали јединствени критеријуми исхода акредитационог процеса, како би одлуке које доноси Комисија за акредитацију и проверу квалитета била подједнака за све учеснике у поступку акредитације, а не као до сада да различита правила важе за различите високошколске установе.

Лука Ћеловић
Зграда Ректората Београдског универзитета/Фото: Wikipedia

– Једна од највећих примедби је и нетранспарентност процеса акредитације, што значи да постоји могућност да буде висок степен корупције. Примећено је и да се извештаји о акредитацији не објављују на сајту НАТ. Такође, не објављују се ни спискови рецензентских комисија, као ни комплетни записници са седница.

Колико су министар и чланови НАТ олако схватили ове озбиљне примедбе и колико се нису потрудили да их исправе показује и саопштење објављено на сајту НАТ 1. марта, у којем тврде да су замерке Србији углавном формалног и начелног карактера и да је била само једна озбиљна примедба.

Посебно неозбиљно у том саопштењу је умањивање значаја овакве одлуке констатацијом да смо сада на нивоу земаља које нису чланице ЕУ (!?), тј. да смо сада на нивоу Албаније, Босне, Молдавије и сличних земаља, иако смо до сада били на истом нивоу као најразвијеније земље Европе.

Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.