Неандерталац из Сићева: Нова археолошка открића у Србији мењају историју човечанства

0

Археолошка открића у пећинском комплексу Баланица, код Сићевачке клисуре, стара су више од 400.000 година, указују на то да су неандерталци били интелигентни као савремени људи и да је Србија била једно од најважнијих уточишта током леденог доба. Ти подаци практично мењају историју човечанства јер говоре о мешању неандерталаца и модерних људи.

баланица
Фото: Душан Михаиловић

Пре савременог човека постојао је неандерталац, а пре њега хомохајделбергенсис, чији је део вилице, стар више од 400.000 година, пронађен у пећинском комплексу Баланица код Сићевачке клисуре.

Неандерталац из Сићевачке клисуре – велико откриће

Осим тог, светски значајног научног открића, у пећини су пронађени и људски остаци из периода од пре око 200.000 година, али још није објављено којој врсти су припадали.

баланица
Место проналаска вилице у Баланици / Фото: Душан Михаиловић

У том периоду, неандерталци су били главна врста у Европи, а модерни људи су тек насељавали стари континент, што доказује фосил савременог човека из тог доба, који је пронађен у грчкој пећини Апидима.

Повезујући истраживање у Баланици са чињеницом да су у истом периоду Европу насељавали и неандерталци и модерни људи, професор археологије Филозофског факултета Душану Михаиловић, чији тим је дошао до сензационалних открића, поставља тезу да је на нашим просторима дошло до интеракције између те две врсте, што би било од изузетног значаја за истраживање о еволуцији човека.

Артефакти из мале Баланице / Фото: Душан Михаиловић

Михаиловић истиче да су сазнања о мешању те две врсте врло оскудна, али да Баланица, која је било место окупљања људи стотинама хиљада година, представља једно од ретких налазишта где може да се открије шта се заправо догађало.

Неандерталци су били интелигентни

Једно од најважнијих открића сигурно је огњиште старо најмање 200.000 година, које указује на то да је у палеолиту неандерталац могао да контролисано користи ватру. То поткрепљује теорију да неандерталци нису били инфериорнији у односу на савременог човека, како се и сада сматра.

Огњиште у великој Баланици

„Они су располагали доста развијеном технологијом за то време. Користили су ватру, а постоје докази да су имали и развијен симболизам, што што видимо по гравираним предметима и чињеници да су сахрањивали мртве. Сахрањивање је потврђено на неколико локалитета, а недавно су пронађени остаци у пећини Шанидар у Ираку“, објашњава Михаиловић.

Србија пуна археолошких налазишта

У пећини Пештурина код Ниша откривени су остаци неандерталаца стари 102.000 година. Тамо је пронађена и кост из тог периода, у коју су паралелно угравиране линије, што потврђује постојање симболизма код неандерталаца.

Артефакти из Пештурине / Фото: Душан Михаиловић

У истој пећини, откривени су и остаци савременог човека стари 26.000 година, па Михаиловић закључује да читаво подручје Нишке котлине пружа веома добар увид у најранију фазу историје човечанства.

Михаиловић истиче да је, због броја налазишта, Србија веома важна за истраживање појаве модерног човека у Европи, коме се у једном тренутку траг на старом континенту потпуно изгубио, али се поново појавио са истока пре око 44.000 година.

Животињске кости у Пештурини

Балкан је био уточиште

„Балкан је током леденог доба представљао једно од најважнијих уточишта, у које су се повукли биљни и животињски свет, а и људске заједнице. Касније, у топплијим фазама, те заједнице су реколонизовале северне области, али Балкан је, у хладним фазама, пре свега, био рефугијум“, истакао је саговорник Спутњика.
Он додаје да су наша станишта била погодна за лов, јер су људи имали добар преглед терена, а насељавалe су их и различите врсте животиња. На стрмијим падинама ловили су козороге, у шумским пределима јелене, а носороге и бизоне у Нишкој котлини.

Неандерталци у нашим генима

Михаиловић тврди да у генима данашњег европског становништва постоји два до три одсто гена неандерталаца, што доказује да је дошло до мешања врста. То поткрепљују и фосилни остаци модерног човека пронађени у Румунији, који у себи садрже око седам одсто неандерталских гена.

Улаз у малу Баланицу / Фото: Душан Михаиловић

Истраживање у комплексу пећина Баланица почело је 2004. године и још није завршено.

Михаиловић каже да је пронађено још много тога што и даље не може да подели с јавношћу, па не би било чудно да баш Србија изнедри још светски значајних научних открића.

Стефан Ђурић, Спутњик

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.