Исповест верника ухапшених на Васкрс у манастиру Рукумија

0

Објављујемо писмо које нам је стигло од групе верника ухапшених у недељу 19. априла, на Васкрс, после литургије у српском православном манастиру Рукумија који се налази недалеко од Пожаревца на путу за Дрмно и Костолац, у селу Брадарац у Епархији браничевској, због кршења полицијског часа.

рукумија
Манастир Рукумија

„Од велике среде, размишљали смо да ли да за Светло Христово Васкрсење у недељу одемо у манастир на Свету Литургију. Знали смо да ћемо највероватније бити хапшени и кажњени, али смо полако схватали да је управо Васкрс под „нападом“.

Сви смо предвидели од почетка „епидемије“, а онда се показало тачним, да је и број заражених и број сати забрана – линеарно „правилно“ повећаван тако да достигне свој максимум УПРАВО у Васкршње дане, и да ће још тих дана бити објављено „смањење“ оболелих и ублажавање „мера“.

Пошто смо недавно били сведоци напада на Христа у Црној Гори и борбе – у почетку само малог броја верника, монаха и митрополита – схватили смо да ЖЕЛИМО да се непријатељу супротставимо, као што је схватило и много хиљада припадника српског народа у Црној Гори, по великој милости Христовој.

Не замерамо браћи која још увек то не виде, и која због несрећних жртава (којих заиста има) верују да постоји само болест и борба против ње, без позадине. И молимо их да нас не осуђују, јер долази време кад ће нас разумети.

Сматрали смо да је наш одлазак у двор онога Цара кога поново разапињу – најмање што можемо да учинимо за Њега у томе дану, на почетку борбе за коју, нажалост, знамо да је наступајућа времена доносе.

Договорили смо се да, – у случају да нас полиција не дира – свакако будемо радосни и мирни и да се не гордимо никако, – а у случају хапшења, да читамо Еванђеље, помолимо се за њих, не ропћемо на зло, и будемо захвални Господу што нам је дао да макар мало у борби за њега пострадамо, у овом тренутном „рату“ који је за све нас нешто ново.

„Лако је бити захвалан Богу у благостању,
али бити благородан у несрећи значи
обрадовати Бога и посрамити ђавола.
Сваки који претрпи несрећу с благодарношћу Богу,
примиће венац мученика“.

Знали смо да уподобљавање себе овој поуци није лако, и да само звучи једноставно, посебно имајући у виду наше слабости и немоћи, али добисмо благодат и Божји благослов  у Светом Причешћу, Јелеосвећењу, и кроз све тајне начине Господње, посебно на дан самог Васкрса, као и благослов Господњи да нам тим допуштењем покаже да смо Његови. И да треба да ВЕРУЈЕМО у све те дарове, и молитве наше.

И док смо пратили више полицијских аутомобила, ја сам пазио на вожњу, али сам видео да моји пријатељи заиста мирно читају Еванђеље, у доброј намери према полицији. Људи, могуће је.

Отац Симеон са братством манастира и свештеником је устао с ручка и одслужио молебан, док смо привођени у полицију и судији.

Манастирска звона су звонила до краја дана за нас.

Знамо и ми и сам Господ колико је то значило, посебно имајући у виду да је полиција предложила да – у случају да тог момента не платимо казне – будемо спроведени у затвор (сатанска новост у нашем закону о прекршајном поступку!), а што судије за прекршаје нису прихватили, него су нам донели пресуде, са правом жалбе и роком за поступање.

„Мноштво богоубица, Јудејски народ безакони,
махнито вичући Пилату, говораху;
Распни Христа невинога; а Вараву нам радије ослободи.
А ми говоримо к Њему гласом благоразумног разбојника:
сети се и нас Спасе, у Царству Твоме“.

Господ нас није оставио, па смо са миром, лакоћом, и јединством у Христу поднели тај дуги дан, и Христом били доведени у домове код породица својих, довољно „на време“ да ипак ручамо у Славу Христовог Васкрсења.

Остаје да размислимо сви – КО је тај који је све испланирао и организовао да кулминација свих аспеката овог „стања“ буде за Васкрс? Не знамо.

Али ЗАШТО тако очигледно нападач самог себе „објављује“, где и незаинтеросовани људи јасно виде позадину, због „напрасног“ смањења броја заражених, одмах по Васкрсу ублажавање мера…, Зато што МОЖЕ, и ХОЋЕ баш тако.

Припремимо се за нове борбе, јер ће их бити.

Слава Господу, оцу Симеону и свима у манастиру за све.“

Аутор: Иван Милосављевић, адвокат из Смедерева.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.