Драшковић, Додик, Вучић и херцеговачка „буна на дахије“

0

„Политика је курва“ – стара изрека, која ових дана добија свој пун, вулгаран, смисао.

родољуб драшковић
Милорад Додик и Родољуб Драшковић

Слушајући и гледајући малопре изјаву Родољуба Драшковића, власника „Свислајона“ и титуле кнеза од Херцеговине, коју му великодушно дадоше додиковци с југа Српске,(а који му сада траже исплату милионског пореског дуга) упитах се да ли су ми уши нападнуте короном, а очи заслепљене каменом херцеговачким.

Видим кнеза, са сунчаним наочарима заваљеног у фотељу свог велелепног замка, како позива на смену власти, силазак партократије, називајући Милета „политичким демагогом“, а себе „успешним политичким економистом“, који је само у локалну фабрику уложио 17 милиона евра. У овој миримо се-волимо се игри „рата и мира“ председника републике и његовог првог човека у Херцеговини Луке Петровића, генсека СНС, иначе Вучићевог породичног пријатеља, чији рођени брат има високу функцију у СНС, са једне; и Родољуба, најбогатијег бизнисмена, блиског рођака заборављеног четника – писца и неуспелог вође деветомартовских протеста Вука Драшковића, с друге стране – сабље се све више грлима примичу.

На бојно поље стиже велики вођа Вучко, мајстор помирења или заокрета, мири или напада с бока, али свакако уноси немир у већ мутну Дрину, јер његов позив кнезу у којем се захваљује и одаје признање за донацију српском народу, није ништа мање у тренутку укрштања мачева у Републици Српској, него бранковићевски епски нож у леђа Милораду Додику и приближавање евентуалном спонзору и успешнијем бизнисмену.

У овој политичкој, финансиској борби, у коју ће бити укључени и тајкуни, а којој недостаје само протерани владика Григорије, као дојучерашња мирођија у свакој полито-финансијској чорби, која све више добија могући исход херцеговачког „устанка против дахија“, како сам краљ слаткиша рече, може доћи до два исхода: или опет она стара: „тресла се гора родио се миш“ – или ће круне падати.

Драшковићу кнежева, Вучку почасног грађанина, или СНСД-у власт, барем у Херцеговини, која је однедавно изнедрила још једно своје стручно-политичко лице, др Дарију.

Неки нови експоненти нашег доба заглушише шум старих платана, стихове Дучића, које ових дана река Требишњица својим превирањима носи у неком другом смеру, преплиће са токовима Саве и Дунава и понире у Дрину. „Политика је курва, народ је марва“, рекоше стари људи.

Александар Шекарић Секира

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.