Откривено како су настале пирамиде? На исти начин догодило се нешто и на Тибету, а о томе постоји строго чуван СНИМАК

0

Научници су све ближе решењу како да звучним таласима победе Земљину гравитацију и подижу предмете у ваздух. По овом принципу се крећу и супер-брзи возови!

левитација
Велики посао / Фото:Youtube printscreen/HISTORY Asia

Тим научника из Велике Британије и Бразила у два експеримента левитирао је помоћу звукова лаке, полистиренске лоптице која је лебдела у ваздуху све док су звучни таласи емитовани. Експеримент је поновљен у Бристолу.

Ови звучни таласи, нечујни за људско ухо, створени су усклађивањем рада три ултрасонична трансдуктора – справе која електричну енергију конвертује у звучну и на тај начин се ствара стојећи (непокретни) звучни талас са ефектом да поништава силу гравитације у локализованој области! Све ове студије указују да је левитација кроз манипулацију звучним таласима могућа, и да постоји више начина да се то уради.

Када је „камење ходало“

Футуристички делује, али се може замислити да једнога дана за изградњу вишеспратница неће бити потребни кранови, јер ће се сав материјал допремати кроз ваздух и подизати на потребну висину подешавањем звучних таласа на одређену фреквенцију, или у комбинацији са снажним електромагнетним пољима, па ће градња подсећати на чаролију изведену уз помоћ „чаробног штапића“. Баш налик оној какву је арапски историчар Ал-Масуди описао у 10. веку, говорећи о изградњи пирамида!

„Ал Масуди описује поступак градње тако што се камени блок удари металном шипком и подиже у ваздух, па се креће путањом до жељеног места!“

 

View this post on Instagram

 

Расскажу по порядку, как Эдвард в одиночку возводил свое творение ( а он был-то 152 см ростом и вес – 45 кг). Сначала он отгородился большой стеной, дверь в которой была также вырублена из коралла весом в 9 тонн и настолько идеально подогнана, что открывалась от одного прикосновения пальца. 😲😲😲 . Затем из этих же блоков была сложена двухэтажная башня общим весом в 243 тонны, где Эд, собственно жил и работал до самой смерти. . Позже были достроены тронный зал с 12-метровым обелиском, каменные статуи Сатурна, Марса и большой полумесяц. Последним этапом было строительство спальни с двумя большими кроватями и детской колыбелью — несбывшаяся мечта Эдварда. . После смерти Эда ученые принялись тщательно изучать его творение. Ради эксперимента был пригнан мощнейший бульдозер, предпринята попытка сдвинуть с места одну из 30-тонных глыб кораллового замка. Бульдозер ревел, буксовал, но так и не сдвинул огромный камень. Когда вышеупомянутая дверь перестала открываться, ее с трудом удалось снять огромным краном. Обнаружилось, что Эдвард просверлил прямо по центру 3 метровой глыбы идеально ровное отверстие по всей длине, диаметром в 5 сантиметров, и пропустил через него металлический прут с подшипниками. Даже в наше время потребовался бы мощный лазер, чтоб просверлить такое отверстие… . При жизни Эдвард Лидскалнин не оставил никаких разъяснений о том, как сотворил это чудо. В США Коралловый замок так и называют: Американский Стоунхендж. Современники озвучивают самые разные версии. А вот вы что могли бы предположить? 🧐🤗 __________ #coralcastle #usa #florida #galagrig2013 #galagrig_usa #travel #world #путешествия #traveling #trip

A post shared by Galina (@galagrig) on

Он описује поступак градње тако да је „магични папирус“, исцртан одређеним симболима, постављан испод камена а онда је камени блок ударен металном шипком, након чега се подизао у ваздух! Он се затим кретао једном поплочаном путањом, стазом која је са обе стране била опасана металном оградом. Громада је тако могла да превали око педесет метара, па се спуштала, да би се затим поступак понављао све док је градитељи не би поставили на место.

„На сумерским плочицама пише да звук може да подигне камен.“

На Јукатану тако се каже да је храм Уксмал непозната раса људи подигла тако што су користили пиштаљке да би покретали и уграђивали камене блокове. Код Грка, Зевсов син Амфион је исто то постизао свирајући на лири.

Тајна Коралног замка

Један од таквих могао је да буде Едвард Лидскалнин (Лиедскалнинш) који је 1912. емигрирао у САД и бавио се израдом ручних секира у Орегону, а десет година касније преселио се на Флориду, 30 миља од Мајамија.

Линдскалнин је био самозвани инжењер, познат и по развоју теорија о магнетизму, направио је масивни Корални замак од хиљаду тона камена које је потпуно сам резао, обликовао, уметнички украшавао, подизао и уграђивао у комплекс.

„Тврдио је да је открио тајну како су грађене пирамиде.“

Корални замак је од 1984. године заведен у Националном регистру историјских места у Америци! Осим што је био болешљив, Литванац је био висок једва око метар и по и тежак педесетак килограма, па је питање како му је овакав подухват пошао за руком!? Умро је 1951, у 64. години, и тајну је са собом однео у гроб.

„Тврдио је да зна како да наштимује камење на ‘музику звезда’.“

Материјалу употребљеном за зидове и куле треба додати још око стотину тона камена обрађеног као намештај и уметнички предмети, затим обелиск тежак 28 тона, зид који окружује замак висок 2,5 метра од великих камених блокова, сваки тежак по неколико тона, а поврх свега огроман месечев срп од једног комада камена!

Говорио је да зна како да се наштимује на „музику звезда“. Да се служио звучним таласима да би изазвао акустичку левитацију, никада није рекао, али се наводи једна његова изјава познаницима:

„Ја сам открио тајне пирамида и изнашао сам како су Египћани и антички градитељи у Перуу, Јукатану и Азији, са само примитивним алатом, подизали и постављали на место блокове стена који су тежили много тона!“

Савршен круг / Фото: Youtube printscreeen/HistoryAsia

Концерт за камену громаду

О томе да вештину акустичке левитације још увек чувају мистици на Далеком истоку постоји више анегдотских прича, међу којима је она о извесном доктору Јарлу, Швеђанину, којег је Енглеско научно друштво 1939. године послало у Египат. Тамо га је пронашао његов пријатељ из студентских дана, Тибетанац, и замолио да хитно дође на Хималаје како би лечио остарелог ламу.

„Маглев је скраћеница од магнетна левитација.“

Јарл је на Тибету присуствовао грађевинским радовима на стрмој литици, високој 250 метара, без прилазног пута, и видео када су свештеници са 13 бубњева и шест труба, испод ње, опколили у полукругу велики камени блок, почели да певуше, ударају у бубњеве и дувају у трубе. Убрзавањем темпа, стена је почела да се тресе, затим се подигла у ваздух и „допловила“ до врха литице. Дневно су на тај начин могли да уздигну шест таквих громада.

Уз помоћ 6 труба и 13 бубњева монаси су подигли камени блок и померили га!

Маглев, најбржи воз на свету / Фото: Youtube printscreen/ Jaymee Coonjobeeharry (flute) & Frederic Bager (piano)

Доктор је не само видео, него и снимио призор камером, донео филмове и предао их Енглеском научном друштву, које је на њих ставило ознаку „строго поверљиво“ – и више се никада нису појавили на светлу дана! Једини извор за ову сторију је књига Јарловог пријатеља, шведског инжењера Хенрија Кјелсона „Изгубљена техника“ и цртежи које је др Јарл начинио. После овога, почео је Други светски рат, Кинези су окупирали Тибет и од тада нема помена о оваквој пракси.

Када је реч о конструкцији пирамида, готово истоветну причу, али као легенду, забележио је Дезмонд Лесли у Египту, где се затекао као пилот РАФ-а у току Другог светског рата. Њему су испричали да су групе свештеника певале испред камених блокова, подижући их левитацијом на висину. Горе су стајали радници који су с лакоћом прихватали блокове тешке по неколико тона и лаганим покретима их стављали на предвиђено место. Због тога нису били потребни насипи, платформе, ужад и друга средства за градњу!

Магазин Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.