СРПСКИ АРХЕОЛОГ УЗБУРКАО ДУХОВЕ: „Хрватски кнез Вишеслав је, у ствари – Србин

0

„У целом свету чувена крстионица кнеза Вишеслава с краја 8. века дефинитивно није припадала хрватском кнезу, јер он – није ни постојао, него српском кнезу Вишеславу. Срби су у исто време у близини данашњег Сарајева изградили своју прву владичанску палату…“

кнез вишеслав
Марко Алексић

Ове до сада непознате историјске чињенице доноси књига археолога Марка АлексићаСрпске земље пре Немањића„.

О Србима пре Немањића врло се мало зна па је српска историја од 7. до 10. столећа стални предмет различитих нагађања, а највећи проблем је мали број сачуваних писаних извора. Међутим, археолошка истраживања последњих деценија у земљама које окружују Србију, расплићу вео тајне.

Кнез Вишеслав је Србин из доба пре Немањића

Алексићево дело доноси та сазнања и, пре свега, разоткрива једну од највећих заблуда која је везана за најпознатији артефакт за који се тврди да је пронађен на простору данашње Далмације, пише Спутњик.

После многих фалсификовања, научници су открили да камена крстионица с урезаним натписом у коме се спомиње кнез Вишеслав, с краја 8. столећа, дефинитивно није припадала хрватском кнезу.

По лепоти и квалитету израде, изузетан и у свету, најпознатији пример словенске уметности тог времена припадао је српском владару, јер најновија истраживања показују да хрватски кнез Вишеслав – није постојао.

„Ради се о осетљивом питању, зато сам се трудио да изложим сва нова открића која су за мене била необична, да будем искрен и шокантна, заправо потресна. Јер, ради се о нашој баштини, баштини наше заједнице, српског, мог народа која је тако била запостављена. Ретки су такви примери да се запостави један споменик тако великог значаја, ради се можда о споменику који је више од једног столећа био најзначајнији културни предмет који сведочи о степену цивилизацијског развоја међу свим Словенима“, каже Алексић за Спутњик.

Камена крстионица са натписом у коме се помиње кнез Вишеслав – тврдње научника да је припадала хрватском а не српском кнезу разрешила је чињеница да хрватски кнез са овим именом није познат ни из једног историјског извора / Фото: Српске земље пре Немањића

Прва српска владарска палата

Поред открића везаног за крстионицу кнеза Вишеслава, Алексић открива још једну до сада непознату чињеницу. У месту Бреза у широј околини Сарајева пронађени су остаци прве српске владарске палате, такође из друге половине 8. столећа.

„Грађевина има једну церемонијалну дворану, с апсидом која је заварала старије истраживаче. Оријентисана је север – југ, што значи да није у питању црква, како се раније мислило. То је солидна, квалитетна градња правилне оријентације, дакле није у питању грешка. Такође, има и друге особине световне, управне грађевине. И покретни археолошки налази који су ту пронађени, такође указују на то“, истиче овај археолог.

Палата је најстарији такав пример у читавом словенском свету, а да би потврдио њену аутентичност, аутор је навео аналогије из других делова Европе гдје су пронађене овакве грађевине.

Стројимиров печатњак, типар – друга половина 9. века. Влада Србије откупила је прстен на међународној аукцији 2006. године. / Фото: Српске земље пре Немањића

Нема интересовања за истраживање

Алексића не чуди што српска стручна јавност не зна за ова открића, јер не постоји готово никакво интересовање да се даље истражује чак и први српски кнез Дерван, који је водио Србе три стлећа пре Немањића.

Подаци о њему налазе се у Фредегаровој хроници, најважнијем извору за историју Франачке државе и суседних народа у 7. столећу. Дерван је ратовао у области полабља, на граници франачког краљевства и словенског света, подсећа Алексић.

„После битке код Вогастизбурга 631. године Срби су се под кнезом Дерваном прикључили Самовом савезу. Занимљиво је да Фредегар наводи да су Срби до тада дуго времена били под влашћу Франака. То је конкретан податак који показује да су Срби у тој експанзији Словена на Запад били предводници“, истиче он.

Реконструкција владарске палате у Брези код Високог из 8. века. / Фото: Српске земље пре Немањића

Српски менталитет издржао

Он наглашава и важност чињенице да Срби под јаком франачком влашћу нису изгубили свој идентитет. Српски народ се од тада много променио, али постоје и многи примери да су народи нестали, а камоли да су променили свој карактер, природу и менталитет, а наш менталитет је издржао све, каже.

„Можемо да кажемо да је историјско обележје нашег народа то што је живео на граници. Самим тим, он је имао изразито војничку улогу, какву је имао и у франачком краљевству. Оно је на границама имало вазалне народе који су имали војну улогу. Ако боље погледамо, читава наша историја је обележена границама и борбом“, каже.

Пар бронзаних и позлаћених мамуза са позлаћеним копчама и језичцима каишева из ратничког гроба пронађен у Султановићима код Бугојна.

Дакле, Срби су на крајњем западу тадашњег словенског света били на челу експанзије Словена, а занимљива је и чињеница да су, када су дошли на Балкан, ишли на крајњи југ словенског света и прво се населили у области Солуна. Највише трагова оставили су на простору античке Далмације, која се протезала од Бара до Истре, а на северу чак до Дунава.

Филм о Србима пре Немањића

Црква Светог Петра у Расу.

На питање да ли би књигу уступио као основу за сценариј филма о српским владарима, по угледу на потез Хрватске, која је издвојила велики новац за серијал о хрватским краљевима, Алексић је одговорио:

„Наравно да бих врло радо помогао, то је национално питање и зато тиме треба да се баве националне установе. Оне морају да преузму истинску и праву одговорност, да схвате и разумеју значај културе, историје, цивилизације, да је то капитални интерес једног друштва, а не политика и економија које служе култури. Погледајмо данас наше највеће владаре из доба Немањића, у време политичког распада, било је очигледно да ће пасти под Турке, они су управо тада стварали највеће културне вредности којима се ми данас поносимо“, закључује Алексић.

Сребрне наушнице са четири јагоде – украс имућних Српкиња које су живеле између 9. и 11. века.

Он по први пут на једном месту доноси и детаље са бројних археолошких налазишта у региону, који говоре о свакодневном животу Словена који су били ратници, али и породични људи, њихове заједнице су биле јако везане. Доноси податке и илустрације о њиховим кућама, посуђу, исхрани и накиту, али и када су заправо примили хришћанство.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.