ПРЕДРАГ МИЛОШЕВИЋ: „Тито је истребио немањићке псе – српске краљевске мастифе“ (ФОТО)

1

Мастиф је најстарија и највећа раса паса у кинологији. То је пас за заштиту и одбрану поседа. Користио се и у средњевековним борбама витезова коњаника и пешадије.

мастиф
Српски одбрамбени пас – реконструкција српског краљевског мастифа

Свака средњовековна држава их је гајила па и немањићка Србија. Цар Душан Силни их је највише гајио и користио у борбама, мада је средњовековна Србија већ имала своју пасмину и пре Душановог царства. Последњи примерци, нажалост, су успавани наредбом Тита и његових комуниста средином 60-их година 20. века у манастирима БиХ.

Српски мастиф или „Душанов мастиф“ најпре је истребљен у доба Јосипа Броза Тита у налету уништења свих обележја српске монархије, па није ни чудо да је тај пас који је опстао као симбол престижа и краљевске традиције у европским државама, нажалост, неповратно изгубљен и у нашим историјским списима.

– Тито и комунисти нису нам праштали чак ни ову традицију, краљевског пса који је преживео векове, а гајен је на немањићким и властелинским дворовима средњовековне Србије. Његово порекло је уско везано за развој српске државе, јер је њеним ширењем и економским јачањем стварана и веома јака војска, која је за своје потребе развила посебну врсту пса, укрштањем напуљског мастифа са различитим пасминама – прича за Ало висештруки шампион Србије и међународни у боди билдингу Предраг Милошевић.

мастиф
Фото: Приватна архива

Овај земунски спортиста истиче да је цар Душан неговао вишеструке везе са западним царствима, што због потенцијалних ратова за „ослобађање“ Свете земље и крсташких похода које је Рим у то време планирао, што због ширења и јачања самог српског царства. Оно што је још карактеристично за Цара Душана, због чега се и везује порекло српског мастифа за његово име, јесте његова лична царска гарда која се састојала углавном од страних плаћеника.

– Ту гарду су чинили махом ратници из западних земаља који су довели са собом напуљског мастифа и објаснили његове предности и примену у борби, после чега се приступило укрштању постојеће пасмине са напуљским мастифом. Били су „страх и трепет“ за пешадију, а омиљена мета су им били стрелци, који нису били у могућности да их погоде, јер су имали ниске, вишеструке, покретне мете – прича Предраг Пеђа Милошевић.

Наш саговорник објашњава да постоје извори који тврде да су пси обарали и коњанике, што је мало вероватно ако се мисли на тешку коњицу и потпуно заштићеног оклопника. Према његовим речима, тако је српска царска војска у том периоду добила своје кереће јуришне јединице за које се верује да су представљале управо претходницу Душанове јуришне коњице.

мастиф
Штенци енглеског мастифа / Фото: Приватна архива

– По народном предању његова употреба помиње се током Косовског боја, када је одиграо кључну улогу у заустављању турске коњице. У народним епским песмама у одлучујућој бици на Косову спомињу се под називом „љути лавови“. Претпоставља се да је српски пас употребљаван и гуго после Косовске битке, али као чувар, тако да је његова војна улога сведена на персоналну, пре свега одбрамбену функцију, открива судбину српског мастифа и стравичан злочин комуниста – прича овог спортисте из Земуна.

Стога је Милошевић почео да гаји енглеске мастифе, а иначе је висештруки шампион Србије и међународни у боди билдингу и паверлифтингу (дисциплине снаге), председник Паверлифтинг савеза Србије и Функционалне фитнес федерације Балкана.

– Мастиф је најстарија и највећа раса паса у кинологији. То је пас за заштиту и одбрану поседа. Користио се и у средњовековним борбама витезова коњаника и пешадије. Свака средњовековна држава их је гајила па и немањићка Србија. Цар Душан Силни их је највише гајио и користио у борбама, мада је средњовековна Србија већ имала своју пасмину и пре Душановог царства. Она би се могла описати као мешавина пастирског пса торњака и вука, који је за Душанова царства додатно укрштен са напуљским мастифом, а знатно касније је уведена још једна крвна линија америчког стафорд теријера. Постоји предање да се развила посебна пасмина која је била веома цењена и посебно негована од стране ондашње властеле, где је дуго времена био познат као „Српски мастиф“ или „Душанов мастиф“ – прича Предраг Милошевић.

Мастиф је био и својеврстан симбол статуса у друштву и племства због своје вредности и племенитог карактера. Срби су их гајили и чували вековима, највише на дворовима и по манастирима.

мастиф
Енглески мастиф / Фото: Приватна архива

– Последњи примерци, нажалост, су успавани наредбом Тита и његових комуниста средином 60-их година 20. века у манастирима БиХ. Изговор је била наводна епидемија беснила. Прави разлог је идеолошки. Нова комунистичка власт Јосипа Броза Тита је хтела да и преко мастифа избрише сећање Србима на српске краљеве, на монархију, на славно доба витезова средњовековне немањићке државе и највећег српског царства из доба цара Душана – прича Предраг Милошевић.

Наш саговорник додаје да се по народном предању „српски мастиф“ или „Душанов мастиф“ помиње током Косовског боја, када је одиграо кључну улогу у заустављању турске коњице.

мастиф
Фото: Приватна архива

– По неким изворима, последњи примерак ове расе пса, који је скриван у планинским врлетима Србије да би избегао комунистичке „еутаназије“ угинуо је 1960. године на Радан планини – прича Милошевић.

Данас се мастиф задржао у многим држава Европе – енглески мастиф (који је на сликама), француски мастиф (бордоа догс, службени пас француске легије странаца), пиринејски мастиф (Шпанија), дански мастиф, напуљски мастиф (Италија), тибетански мастиф (Хималаји), али у Србији га нема због мржње комуниста према свему сто подсећа на Краљевину Србију.

В.Ђ, Ало

1 коментар

  1. Пас је јуришао на противничку азијску лаку коњицу, а не на нашу оклопну, тада нису били глупи да ратују међу собом…

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.