Један другачији поглед на нас: Београдским устанком Србија је освојила слободу

0

Досад је било држава које нису уводиле затварање (Јапан, Шведска, Бјелорусија), али није било државе где су људи захтевали и освојили слободу. Србија је прва.

освојили слободу
Фото: Твитер

Немилосрдни налет терора короне је заустављен. Непокорни Срби побунили су се против свог председника кад им је наредио да поново морају у кућни притвор. После два дана уличних борби, услед којих су десетине полицајаца завршиле у болници, одлучни демонстранти су победили – власти су се предале и одустале од намере да затворе Београд. Продавнице, кафићи и ресторани мораће се затварати раније, али то је знатно боље од предвиђеног потпуног затварања. Председница владе се пожалила да не разуме зашто људи протестују. Та дама мора да је ограничене памети ако после два дана протеста не схвата да људи неће да их затварају. Дописник БиБиСи-ja из Београда je јавио да је ово редак пример одступања власти, што је еуфемизам какав само Енглези могу смислити. За мене је ово преседан.

Досад је било држава које нису уводиле затварање (Јапан, Шведска, Белорусија), али није било државе где су људи захтевали и освојили слободу. Србија је прва. Ова мала земља на Балкану (с око седам милиона становника) има дугу историју отпора – вековима су се борили с Турцима; пружали отпор нацистичкој Немачкој дуже него Француска; имали најјачи герилски покрет изван Белорусије. И, да – борили се с моћним НАТО-ом поприлично дуго. Немци су бомбардовали Београд априла 1941, а недуго потом и Америка (уз помоћ Енглеза, разуме се). Четрдесет четврте, на Васкрс, шесто америчких бомбардера тепих бомбардовањем напало је Београд, уништавајући његове дворе, позоришта, железничке станице и болнице. То је био Ускршњи поклон Америке Србима.

Дописник БиБиСи-ja из Београда je јавио да је ово редак пример одступања власти, што је еуфемизам какав само Енглези могу смислити. За мене је ово преседан

Бил Клинтон је 1999. поново бомбардовао Београд, три месеца, убивши много Срба и изазвавши огромно разарање. Председник Србије је киднапован и убијен у судској ћелији у Хагу. Пријатељи из Америке, ако вам је већ до извињавања, клекните за Србе, због злочина скоријих и опипљивијих од ужаса које су починили ваши преци у осамнаестом веку. Америка није без разлога изабрала да баца бомбе баш на Србе: Срби се не предају тек тако. Ови џинови јаке воље имају више петље него сав остали Балкан заједно. Нема сумње да многи од генија зла из Главног штаба короне данас жале што нису збрисали Србију с лица земље, да не би била незгодан пример прилично поводљивом и покорном становништву широм земаљске кугле.

Али сад је доцкан. Савладали смо лекцију. Једини начин да се избегне поновно затварање је народни устанак, јер ништа друго неће уверити наше власти да се од тог уздрже. Као дете кад нађе теглу са слатким – то је једноставно јаче од њих. Затварање знатно олакшава посао нашим владарима: субјекти остају затворени, бојажљиво излазећи само ради куповине, послушни, на социјалној помоћи, зависећи од добре воље државе. Незапосленост постојано расте са сваком недељом затварања. Мала предузећа ће пропасти. Потоп ће преживети само дигиталне корпорације. Људи су за једнократну употребу, баласт за економију. Чак ни њихов рад више није потребан. Ускоро ће независни, марљиви народ бити замењен новим сојем зависним од владиних субвенција, који ће само тражити забаве – модерна верзија руље зване „хлеба и игара“ на коју су сведени поносни Римљани, како је писао Јувенал пре деветнаест векова.

Зашто је влада у Србији одлучила да затвори свој народ? Тобоже јер је смрт тринаест људи „у вези“ с ковидом. „Тих 13 је прелило чашу“, смерно је издекламовао председник. Имајте на уму да у државама с милионским становништвом попут Србије свакодневно умиру стотине људи, и да је то нормално. Зашто је толико необично да је тринаест људи умрло од упале плућа, а да су при том можда били заражени вирусом короне? Пре коју годину хиљаде Срба борило се и гинуло за своју слободу – бар су се они за то борили. Њихови владари данас баш ни не размишљају о слободи. Срећа да је народ (за разлику од својих владара) саздан од друкчијег, чвршћег материјала.

Нема сумње да многи од генија зла из Главног штаба короне данас жале што нису збрисали Србију с лица земље, да не би била незгодан пример прилично поводљивом и покорном становништву широм земаљске кугле

Срби с којима сам разговарао мисле да ово није била самостална одлука њиховог председника, него налог одозго, из неког опскурног Главног штаба ковида, вероватно посредством СЗО. Постоји прикривена рука водиља која смишља како ће људима приредити нове патње и врши притисак на владе да затварају економију и људе. Власти, наравно, једва чекају да се врате затварању. У питању је инерција. Велика снага учмалости. Пошто су широм света, посредством бирократског апарата, наметнули законе поводом короне, увели учење на даљину, ознаке за растојање од два метра, поручили милионе маски с пристојном зарадом за себе, обучили читаву армију грађанских лица за државну службу, дисциплиновали људе – нису вољни да то испусте. Навикли су се и сад хоће да уживају у плодовима.

Питер Хиченс је о томе писао у својој колумни: „Кад је ово лудило почело, понашао сам се као да се међу нама шири нова, фанатична религија. Буди учтив и трпељив, мислио сам. Можда је лудачка и штетна, али ће проћи. Сад је јасно да је нова вера, заснована на страху од невидљивог и добрано отпорна на разум, захватила читаву земљу. И испоставља се да је то једна од оних вера које нису нарочито толерантне спрам других. Њени евангелисти нас не пуштају, непрестано нас присиљавајући да им приђемо. Зато толико говорим о захтеву да нам свима ставе брњицу. Овде се не ради о здрављу, не толико ни о ковиду, но о власти, моћи и слободи. Ова обузетост да нам говоре како да изгледамо и да нас од нормалних људи претворе у беспоговорно послушне, чопоративне животиње с обавезном униформом део је, по мом мишљењу, невиђеног удара на нашу личну слободу у целини. Останите код куће. Не идите на посао. Не виђајте се ни с пријатељима ни с родбином. Слушајте наређења. Поступајте према препорукама. Повинујте се упутствима. Навикните се да вам говоре шта да радите. Изгледа да смо заиста постали нација мазохиста који су дигли руке од себе.“

У Америци би нови талас наводне пандемије требало да с власти уклони председника Трампа, пошто су покушаји с опозивом и оптужбама за сарадњу с Русијом доживели фијаско. Произвели су нови талас без поновног разношења вируса (како каже Лари Романов), употребом медија. „Нови рекорд – више од 68.000 нових случајева“, вриште из Њујорк тајмса. Не кажу вам да ти бројеви ништа не значе. Нови случајеви нису болесни људи – реч је о потпуно здравим људима који су мањкавим и сумњивим методама проглашени за носиоце ковида. Што се више тестира, више је позитивних. Џорџ Флојд је имао вирус, али је био довољно здрав да се супротстави полицији.

Добро је рекао један руски виролог: ако бисмо тестирали здраве људе на било какав вирус грипа, добили бисмо огроман број „заражених“. Свако има неки вирус. Али не тестирамо здраве људе јер никад – до сада – нисмо имали потребу да стварамо илузију да постоји пандемија. Ове године та потреба постала је насушна, јер руководиоци операције ковид хоће да униште светску економију, подрију нашу животну снагу и склоне Трампа. Забрињава што су им се приклонили Тексас и Флорида, некад Трампови бастиони, уводећи маске на основу сумњивих тестова.

У погледу заразе нема ничег новог. Чарлс Хамилтон, први муж Скарлет ОʼХаре, умро је од упале плућа, и нико га није тестирао на нови вирус короне. Да су Шерманову армију тестирали на вирус, можда никад не би дошла ни до Атланте, камоли Саване.

Протест у Београду 8. јула 2020. / Фото: М. Ђурица, Ројтерс

Једино што је ново је наваљивање њених промотера. Призори следбеника ковида све више попримају војне обрисе. Карантин око Мелбурна Аустралијанци поносно називају „Челични прстен“. Човек би помислио да су им улице пуне лешева, али наравно да нису. У питању је иста она претња „новим случајевима“, која не значи апсолутно ништа, али је довољна да принуди Аустралијанце да прихвате ову тиранију.

Да није Београдског устанка, клонуо бих духом. Оном што могу Срби можемо тежити сви. Нужна нам је побуна против диктатуре ковида, револт док се не ослободимо.

Браћи слободног духа бих поручио: не бојте се никог до Бога. Не верујте медијима јер продају страх. Измислили су „хомофобију“ да би се хомосексуалци почели бојати нормалних људи и потрчали у наручје Америке. Измислили су „мушки шовинизам“ и „насиље над женама“ да би код жена изазвали страх од мушкараца и обратиле се држави као заштитнику. Измислили су „расизам“ да би се свака етничка мањина шћућурила под плаштом Великог брата. Створили су мит о „злостављању деце“ да би изазвали неповерење жена према мужевима. То су митови. Не постоји „хомофобија“ – шта кога брига шта радите у спаваћој соби, док год то не намећете јавности. Мушкарци се по природи заштитнички понашају према деци и витешки према женама. Белци у стварности воле кад се црнци веселе и свирају бенџо, ако то не траје читаву ноћ. Да вам кажем: кад смо раздвојени, сви смо мањина – кад смо заједно, чинимо народ. Сасвим се добро слажемо без угњетавања и надзора Великог брата. Страх од ковида произведен је да бисмо се почели бојати другог људског бића. Зато га морамо одбацити.

Да није Београдског устанка, клонуо бих духом. Оном што могу Срби можемо тежити сви. Нужна нам је побуна против диктатуре ковида, револт док се не ослободимо

А ковид верницима бих поручио: Не очајавајте никад! Ово није последња катастрофа која ће нас снаћи. На ред чекају скакавци, астероиди, геомагнетске олује, и новије и боље заразе. И даље је могуће да човечанство крене трагом диносауруса у заборав. Што толико журите?

Израел Шамир / Фото: И. Савин, Википедија

P. S. Затварање не помаже, како су се уверили Израелци. По природи спринтери, Израелци су познати као брзи на обарачу и још бржи да прогласе крај и похвале се пријатељима. Израелци су први посегнули за закључавањем, мислећи да ће победити блицкригом, као 1967. Прославили су победу (јер су имали мало умрлих), али су ускоро открили да се против свеприсутног вируса не може говорити о победи или тријумфу доктрином шока. То је борба на дуге стазе, а затварање је средство за судњи дан, закључак је Израелаца који су га опробали. Крајње средство се не примењује док год се може без њега.

Израел Шамир, The Unz Review

Превод с енглеског: Стање ствари

Наслов, лектура, коректура и опрема: Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.