Археолози на келтском налазишту под Батајничком петљом

0

Стручњаци из Музеја града Београда имају 13 радних дана да истраже локалитет из млађег гвозденог доба, величине око 100 квадрата.

Фото: Youtube Dubai Media Office Printscreen – Илустрација

На градилишту Батајничке петље у Земуну багери су, док су копали пут, открили локалитет из млађег гвозденог доба, а археолози Музеја града Београда прекјуче су се искрцали на ту локацију и у наредних 13 радних дана истражиће око 100 квадрата тог простора. На основу првог скенирања налазишта из првог века пре нове ере реч је о келтском објекту пречника 16 метара, каже др Милош Спасић, археолог Музеја града, који са тимом стручњака води посао ископавања вредног локалитета и артефаката, од којих су неки, попут керамичких предмета, испливали на површину пре два месеца, када су обустављени радови на том делу будуће петље Батајница. А јуче су пронашли две келтске бронзане фибуле, односно брошеве, каже Спасић.

– Документујемо затечено стање, копање тек следи. На први поглед делује да је реч о келтском ритуалном објекту, постоје и трагови горења, а да ли је ту била ломача тек треба да утврдимо. Комади керамике који су недавно пронађени добро су очувани, крупни су и израђени на витлу, а то је техника коју су Келти донели на ове просторе – објашњава Спасић.

За њега је ово откриће велико и значајно јер је доказ континуитетa организованог живота на овoм простору од праисторије до данас. Предмети који буду пронађени биће изложени у Завичајном музеју Земуна, односно у Спиртиној кући, за коју се после 18 година, колико је била затворена, припрема стална поставка.

На територији Београда и Србије регистровани су бројни локалитети који се везују за млађе гвоздено доба и келтске заједнице, које су ковале први новац у овој области. Међу најпознатијим налазиштима у престоници су Карабурма и Роспи ћуприја, као и келтска насеља у оближњем Јакову и Старом Сланкамену, истиче Спасић.

Археолози на келтском налазишту под Батајничком петљом / Фото: Музеј града Београда)

− Археолошко ископавање финансира инвеститор Батајничке петље „Коридори Србије” и њима, као и извођачу радова „Штрабагу”, захвални смо за то што су, упркос сложеним процедурама, показали велико интересовање за археолошко истраживање – додаје Спасић.

Како сада ствари стоје, ископавање новог још нерегистрованог локалитета не би требало да угрози завршетак Батајничке петље, који је планиран до краја године.

Далиборка Мучибабић, Политика

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.