Истина о трагедији подморнице „Курск“ – Цела посада на дну мора

0

Највећа катастрофа у историји поморске флоте Русије догодила се пре 20 година. Подморница „Курск“ пројекта 949А „Антеј“ је заједно са посадом потонула у Баренцовом мору. Погинула је целокупна посада од 118 чланова.

курск
Фото: АФП / Стрингер

Последњи излаз

„Курск“ је 10. августа започео планирану војну вежбу у Баренцовом мору. Ујутро 12. августа морнари су се спремали за вежбу авионског „напада“ непријатеља. Међутим, веза са бродом је прекинута. У 11.30 норвешка сеизмолошка станица очитава 1,5 степени Рихтера, а после неколико минута још јачи удар од 3,5 степени Рихтера. Неколико бродова Северне флоте је послато како би пронашли „Курск“. Пормодница је пронађена следећег дана на дубини од 108 метара. Испоставило се да је пала на дно под углом од 40 степени. Подморница се буквално заглавила на дну, предњи део био је пробушен, а просторије у носном делу потпуно потопљене.

Адмирал руске Ратне морнарице Владимир Куроједов је тада изјавио да су мале шансе да се морнари спасу.

Започета је акција спасавања у којој је учествовала нуклеарна крстарица „Петар Велики“, једна подморница и око 20 спасилачких бродова. Министарство одбране Русије је започело преговоре са представницима НАТО и од њих затражило техничку помоћ у спасавању посаде подморнице „Курск“. Међутим, велика олуја је онемогућила акцију. Према оценама стручњака Централног конструкторског бироа „Рубин“ посади је остало кисеоника за 5-6 дана.

Норвешки институт за сеизмологију регистровао је потрес изазван експлозијом у Курску

Подморница, људи, судбина

У подморници „Курск“ налазило се 118 чланова посаде. Међу њима је било много оних чији су и преци били морнари.

„Серјожа се родио у Севастопољу и као дечак је желео да буде морнар“, прича за Спутњик његов брат Евгеније, такође војни морнар. „Био је веома позитиван. Његово име су дали школи у Североморску, чији је био ђак“. Сергеј Чернишов је дошао на „Курск“ 1993. године где је радио као техничар за везу.

„Треба истаћи да су 90 одсто посаде ‘Курска’ чинили официри и подофицири, тамо није могао бити било ко.“

Потпуковник Максим Сафонов, који је погинуо у подморници „Курск“, такође је још као мали заволео овај посао. Према речима његовог оца, официра Анатолија Сафонова, Максим је био обучен за навигатора и 1996. године је постао члан посаде „Курска“.

„Према свом личном искуству знам колико је то тешка и одговорна професија“, каже његов отац. ‘Курск’ је била најбоља подморница, посаду су чинили страсни љубитељи професије, имали су велику жељу да раде, волели су свој посао.“

У јесен 1999. године „Курск“ је кренуо ка Средоземном мору. Успешно је одолео свим противподморничким НАТО линијама, тајно пратио бродове Шесте америчке флоте и чак је извршено неколико симулираних ракетних напада. Командира Генадија Љачина су прогласили Херојем Русије, а већина посаде добила је ордење и медаље. Максиму Сафонову требало је да буде уручен орден „за заслуге Отаџбини“ 2. реда, али га није дочекао.

Александар Неустројев се родио у селу Лоскутово у Томској области и службу на нуклеарној подморници је добио по позиву.

„Детињство смо провели у истој згради, ишли смо у исту школу“, сећа се његов друг и имењак Александар. „Александра су 1997. године позвали у војску, после обуке у Северодвинску – Северна флота, послали су га на ‘Курск’. Писао нам је да је поносан на свој посао и сматрао да је подморница несавладива. Позитивно је причао о посади и добро се са свима слагао“.

О несрећи на подморници родбина и пријатељи су сазнали из вести са радија. Цело село је пратило ток спасилачке операције на телевизији. Првих дана после несреће су биле противречне информације – скоро њедељу дана су се становници Лоскутова надали да ће спасити Сашу.

Курск

Последње уточиште

Посаду „Курска“ су покушавали да спасу више од недељу дана. Неколико пута су зарањали истраживачке апарате „Приз“, али никако нису успели да уђу у подморницу.

Први су до подморнице стигли норвешки рониоци, који су дошли до места катастрофе бродом „Сивеј игл“ и 20. августа су је истражили. Успели су да дођу до отвора за спасавање и отворили га. Видеокамере су показале да је све било потопљено.

Начелник штаба Северне флоте вице-адмирал Михаил Моцак је 21. августа потврдио да је цела посада АПЛ К141 „Курск“ погинула. Приликом истраге откривено је да су после експлозије сви преживели морнари прешли у девето одељење и чекали помоћ. Пред смрт је потпуковник Дмитриј Колесњиков записао да су се у одељењу сакрила 23 морнара.

У октобру 2001. године „Курск“ су подигли са дна и одвезли у „50. ремонтну фабрику“ у Росљаково. Експертиза је показала да је цела подморница унутра изгорела. Температура у епицентру пожара достизала је 8.000 степени Целзијуса. Преграде је пресекао ударни талас. Чудом је остао неоштећен реактор и 22 крстареће ракете.

Званична верзија онога што се догодило објављена је 2002. године. Катастрофа је била „резултат експлозије чији је центар био код торпеда, а даље се развијала у секторима за пуњење торпеда, смештеним у првом делу подморнице“. Према речима Владимира Устинова, који је тада био на позицији државног тужиоца, „Курск“ је био потпуно потопљен после 6-7 сати од експлозије.

Спутњик

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.