Све више СРБА ИМА КУЋЕ У ГРЧКОЈ, али не могу ни да дођу до њих, ни да их изнајме, иако су цене КВАДРАТА НА ХАЛКИДИКИЈУ КАО У БЕОГРАДУ

0

Грчке границе за наше држављане су још увек затворене, а наши људи који имају имовину у овој земљи налазе се у тешкој ситуацији јер тренутно имају само расходе.

грчке границе
Грчка, Скопелос / Фото: Илустрација

Пандемија која је у једном тренутку „зауставила“ цео свет, није заобишла ни српске држављане који поседују и издају некретнине у Грчкој.

Власница стана у грчком летовалишту Неа Плагија, Ивана Антић, за Б92 каже да је у овој ситуацији све неисплативо и да су губици велики. Њој је цела сезона, од 24. маја до 25. септембра била распродата, међутим, корона је покварила планове, како њој као власници некретнине, тако и туристима који су желели да свој одмор проведу у овом месту.

Ипак, ако се изузме то што неће моћи да оду на море како су планирали, туристи нису оштећени.

– Све авансе за резервације смо у потпуности вратили гостима или су их они на лични захтев оставили за следећу годину – објашњава Ивана Антић.

Власници некретнина из Србије у Грчку не могу да уђу, без обзира на то што имају имовину у овој земљи. Ипак, постоји један начин на који се ово може заобићи, али за њега је потребно минимум 250.000 евра. Реч је о такозваној „Голден визи“ која подразумева да неко ко купи некретнину вредну бар 250.000 евра, аутоматски може да аплицира за боравишну дозволу.

– Инвестирањем у непокретности у износу од 250.000 евра или више, купац аутоматски стиче право на аплицирање за боравишну дозволу, односно програм „Голден виза“. Супружник, деца до 21 године и родитељи власника такође стичу право да аплицирају за горе наведену визу. Боравишна дозвола се издаје на период од 5 година и обнавља се након истека без проблема, све док у свом власништву имате непокретност која испуњава наведене услове – објашњава за Б92.нет директор представништва Грекодом дивелопмент у Србији Никола Недељковић.

Ивана Антић каже да они, као власници „јефтиније“ некретнине, немају апсолутно никакве повластице када је тренутна ситуација у питању.

– У нормалним околностима дозвољен нам је боравак у континуитету 90 дана по Шенгену, а затим пауза од три месеца до поновног уласка у току шест месеци годишње. У преводу, све и да ‘сецкамо’ тих 90 дана, рецимо да идемо десет пута по девет дана, не можемо прекорачити дозвољени боравак у току шест месеци – објашњава она.

Фото: Владимир Живојиновић, РАС Србија

Корона је много променила, али не и потражњу

Како објашњава Никола Недељковић, тржиште некретнина у Грчкој и даље је врло стабилно.

– Сама пандемија није много утицала на целокупну ситуацију на тржишту која се тиче куповине некретнина. Купопродајни процеси одвијају се нормално, без неких већих задржавања и то је врло битно како би клијенти могли да се увере у сигурност – каже он.

– Уколико упоредимо прву половину прошле године и прву половину ове године према свим подацима интерес се упркос пандемији повећао за више од 40% у 2020. години. Клијенти су углавном заинтересовани за станове и мање куће које се налазе у туристичким местима на мору или у градовима, али такође имамо интересовања од стране људи који су спремни да инвестирају у мање хотеле са 10-20 соба – додаје Недељковић.

Цене више него пре неколико година

Када су у питању цене квадрата, Недељковић објашњава да су оне пре неколико година, током кризе у Грчкој, у градовима биле ниже 30 одсто, а у туристичким регијама 25 одсто у односу на цене које су актуелне данас.

– Можемо слободно рећи да је тренутно просечна цена квадрата у Солуну око 1.000 евра за објекте старије градње док за новоградњу почиње од 1.500 евра по квадрату. На Халкидикију као туристичкој регији просечна цена квадрата износи око 1.100 евра, а за новоградњу око 1.800 евра. У Олимпској регији цена квадрата је нешто нижа у односу на Халкидики, док су цене на острвима мало више – прича Никола Недељковић.

Како функционише процес куповине некретнине у Грчкој?

Како објашњава Никола Недељковић, процес куповине је врло једноставан и, што је најважније, исти за све, без обзира на то из које земље долазе.

– Након одабира некретнине организује се састанак са адвокатом коме се оставља пуномоћје у присуству нотара и они заједно преузимају цео купопродајни процес. Адвокат у име клијента прво отвара порески број, врши комплетну проверу некретнине и уколико је све у реду, припрема се уговор. Купац није у обавези да дође лично на потпис уговора, јер је адвокат у могућности да потпише и у његово име. Након потписаног уговора купац је дужан да изврши плаћање са свог рачуна на рачун власника, достави адвокату потврду о уплати, и тиме се купопродајни процес завршава – објашњава он.

И Ивана Антић каже да је свој стан купила уз помоћ агенције, јер је, како јој се чини, тако најсигурније јер је клијент заштићенији него кад има непосредну погодбу са власником или кад ради само преко адвоката. Агенција им је за мање од месец дана завршила цео процес и они су постали власници стана.

Што се тиче обавеза које је морала да обави у Србији, каже да су оне бројне.

– Мора се доставити доказ о пореклу новца. Та ставка је новијег датума а Грци инсистирају на томе. Овлашћени судски тумач за грчки језик који се налази у бази грчке амбасаде мора купцу да преведе документацију. Ми смо, конкретно, достављали податке о нашој заради које су нам издале фирме у којима смо запослени супруг и ја. Такође, мора да постоји и отворен рачун купца у грчкој националној банци и положен депозит, да би се трансакције легално обаљале. Додаје да се годишњи порез на непокретност плаћа у банци у Грчкој једном годишње, где је отворен рачун, док се из Србије тражи потврда о резидентности из Пореске управе, како би се избегло двоструко опорезивање – објашњава она.

Када су у питању трошкови за неку просечну некретнину за будућег власника, они приликом куповине, а на име адвоката, нотара, пореза на пренос, уписа у катастар и услуге агенције износе око 10 одсто од договорене цене некретнине.

Годишњи трошкови и до 1.000 евра

А када је одржавање саме некретнине у питању, Павлица-Мајоров каже да су рачунице које је претходних година извела из сопственог искуства показале да је реч о износу од 700 до 1.000 евра на годишњем нивоу, а у то улазе трошкови струје, воде, пореза на имовину и годишња услуга књиговође. Варијетети у трошковима у вези су са тим да ли власник некретнине има интернет, заједничке трошкове у згради, годишње осигурање непокретности итд.

Међутим, она каже да је додатни проблем који се појављује необзирност електродистрибуције према странцима. Свакодневно зову и опомињу да се рачуни измире или ће искључити струју. А немају одговор како да се дође до рачуна и да се они измире ако власници не могу ући у земљу. Наравно, постоји електронско плаћање али само за оне који то умеју.

Ивана Антић потврђује да је електронско плаћање рачуна велика уштеда, управо зато што не мора да плаћа агенцији да то уради уместо ње. На овом, рекло би се, безазленом примеру, показује се колико је битно стварати контакте и пријатељства на која ћете моћи да се ослоните кад вам је потребна помоћ.

– Имамо неколико пријатеља у које имамо поверења и којима смо оставили кључ стана да могу да га обиђу, провере какво је стање. Тако да је много лепо када се отворе нека нова врата и искуства, што је мени и те како драго јер сам све контакте направила лично – објашњава она.

М.В, Б 92

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.