Како су Тарабићи преварили Србе!

0

Београдски публициста Воја Антонић, аутор књиге „Креманско непророчанство-историја једне обмане“, раскринкава пророчанства најславнијих српских пророка Милоша и Митра Тарабића.

креманско пророчанство
Фото: Youtube printscreen

Митар је увек долазио проти када би наумио да му нешто каже. Тако је и сада. Гледа како снег копни и вели своме куму: “Бог хоће да казни овај народ, па усред зиме пушта љето”. Прота узврати: “Божја воља, куме! “Није, него је народ кваран. Суде се доље у вароши око једне кокоши и некаквијех корова и трњина… Не ваља, никако не ваља”! одвраћа Митар упозоравајући: “Биће рата! У љето, онога дана када љетњи снијег будне обијелио цијела Кремна” – овако су прорицали најславнији српски пророци Милош (1809-1854) и Митар (1829-1899) Тарабић из села Кремна код Ужица…

Барем, у издању “Креманског пророчанства” Драгољуба Голубовића из 1982. године.

А судећи по речима београдског публицисте Воје Антонића, аутора књиге “Креманско непророчанство-историја једне обмане” свако од нових издања “древног списа” (аутора др Радована Казимировића и Драгољуба Голубовића) било је осавремењивано новим, углавно политички подобним и свакако упадљиво лажним пророчанствима.

креманско пророчанство

На основу писаних трагова о овом пророчанству, Антонић је дошао до неколико занимљивих закључака. Онај најважнији свакако је да практично ниједно пророчанство славних Тарабића није изречено пре догађаја на који се односи. Сазнајемо да се таква пророчанства називају “ретродатираним”.

Ово тврђење аутор поткрепљује чињеницом да пре Првог светског рата није било ни речи о том великом сукобу. Тек годину дана после његовог почетка, појављује се тврдња да су Тарабићи погодили годину када ће избити рат, при чему нема ни речи о трајању или години завршетка.

Фото: Youtube printscreen

Антонић примећује и да се тек по завршетку Првог светског рата појављује вест да су Тарабићи исправно прорекли годину његовог краја, када се отприлике јавља и њихова тврдња да неће бити Другог светског рата. Многи су примери пророчанстава која су се показала као промашаји, међутим интересантно је да су таква веровања накнадно заборављена или им је измењен контекст.

Антонићева истраживања показала су да су Милош и Митар Тарабић били обични локални пророци, какве има свако друго село, али и да је “Креманско пророчанство” рођено далеко од Кремне, у сврху политичке агитације.

– Критична маса гласова у јавности, после којих се легенде саме од себе шире и умножавају, превазиђена је тек 1902. године, дакле после њихове смрти, када су Чеда Мијаљевић и Пера Тодоровић објавили серију текстова о томе како је краљ Милан Обреновић оправдао своју одлуку да се разведе од краљице Наталије. По њима, краљ је рекао да мора да се разведе, јер су пророци тако прорекли, а пророчанство је судбина од које се не може побећи.

Ма колико наивно то нама данас изгледало, тај изговор је био успешан и саветници су прихватили краљев захтев – изјавио је за медије својевремено аутор књиге “Креманско непророчанство-историја једне обмане”.

Упоређујући сва издања “Креманског пророчанства”, овај београдски публициста дошао је до закључка да су наводни списи проте Захарија Захарића (1836-1918), који је записао виђења Тарабића – фалсификати написани вероватно пре двадесетак година, као и да највише кривотворења има у “Креманском пророчанству” које је приредио Драгољуб Голубовић. Фалсификована су и прорицања ратова, успони и падови владара…

А свакако међу најапсурдније спада прорицање да ћемо се ’48. разићи са Русима. Интересантно је и да је 90-их део о томе како ће нас сви народи обожавати измењен у то да ће бити рата у Босни. Треба ли помињати апсурдност помињања Мијајла који ће повести све Србе у светлу будућност или оно чувено да ће Срба остати толико да ће моћи да стану под једну шљиву – примећује Антонић наглашавајући да се конкретно ово пророчанство први пут појавило у хрватском Јутарњем листу, те да га је Голубовић у свом издању додатно модификовао како би било више у духу национализма 90-их преиначивши га у “да ће Срба остати толико да ће сви стати под један барјак”.

Креманско непророчанство-историја једне обмане” се надовезује на тему веровања којом се Антонић бавио у књизи “Да ли постоје ствари које не постоје” из 2.000. године, а у којој је изнео како каже “да свет ипак функционише на други начин”.

– Неколицина ми је после ове књиге рекла: “Е, Креманско пророчанство не можеш да порекнеш”! Ту сам се, наравно, заинатио и решио да докажем да могу! Месец и по дана сам сакупљао документацију махом у Архиву Народне библиотеке радећи и по 20 сати дневно – почиње причу за Телеграф Воја Антонић настављајући – Мене је, разуме се, занимало да проверим колико тога је прорекнуто пре него што се нешто одиграло и тако сам дошао до фрапантног открића према којем ниједан догађај није проречен пре него што се већ одиграо – прича Антонић.

Међу погрешним пророчанствима као највеће заблуде Антонић издваја:- Један од већих промашаја јесте да после Првог светског рата више неће бити ратова, али и да ће Цариград опет бити хришћански, као и да ће њиме управљати Руси! Иначе, према легенди, у 19. веку, поједини чланови породице Тарабић почели су да тврде да имају моћ предвиђања догађаја, као и још неколико особа из тог региона.

Њихов кум, писмен човек, прота Захарије Захарић, наводно је пренео њихова пророчанства др Радовану Казимировићу, који их је објавио у књизи “Тајанствене појаве у српском народу и Креманско пророчанство”.

Др Казимировић намерно каже “Креманско”, а не “Тарабића” пророчанство, јер није сигурно шта су од тога предвидели Тарабићи, а шта други. Рецезент Казимировићеве књиге био је владика Николај Велимировић. Упркос предању према којем је прота Захарије оригинални рукопис дао свом пријатељу, проти Гаврилу Поповићу, који га је затвореног у једну флашу зазидао у темеље своје куће из турског доба у Ужицу, Антонић тврди да оригинал не постоји! О томе како је њихово прорицање изгледало Антонић каже: – Прича о прорицању Тарабића објављена је у првом Голубовићевом издању и деловала је прилично наивно. Наводно, Милош Тарабић је био повучен сељак из Кремана који је боловао од епилепсије.

Због тога су му сељани и приписивали наднаравне моћи. Умро је на свој 45. рођендан. Његов синовац Митар, с друге стране оженио се млад и имао многобројне потомке. Према Голубовићевој верзији, после смрти Милош се повампирио и редовно обилазио свог синовца одавајући му тајне будућих догађаја – објашњава Воја, који је током истраживачког рада на књизи био и у кући Тарабића и у дому њиховог директног потомка Јована, Митровог унука, који је преминуо у мају ове године.

– Кућа Тарабића је смештена у подножју Таре, у оштром тешко приступачњом кањону. Пео сам се до те куће и био сам и у Јовином дому где сам услужен добрим старим златиборским сиром и домаћом ракијом.

Страшно је било видети какав су циркус направили од куће Тарабића, баш као што је ужасавајућ био и жути киоск испред Јованове куће облепљен свим могућим сензационалистичким промотивним материјалом – прича публициста додајући да је Јован био скептик и да је веома био љут на Драгољуба Голубовића чије је прво издање изашло ’82. године. Баш је био љут на Голубовића што му је однео оригинално Казимировићево издање “Креманског пророчанства” баш као и појас његове покојне жене.

То је ишло тако далеко да је имао обичај и да заплаче причајући о томе – сећа се Антонић откривајући ексклузивно за Телеграф како је гласило једино од 120 пророчанстава Тарабића за које бар делимично може да се каже да је – тачно, и да се одиграло пре догађаја на који се односи.

Реч је о оном чувеном пророчанству у којем је “казато” да ће се “лоше завршити скупштина која ће се састати о Митрову дне”. Ради се, погађате, о злочину који се одиграо 1928. године када је радикалски посланик из Црне Горе Пуниша Рачић у Скупштини одговорио на вербалне увреде – пуцњима из пиштоља. На лицу места је убио Павла Радића и Ђуру Басаричека, а смртно ранио Стјепана Радића, вођу Хрватске сељачке странке (ХСС), Ивана Гранђу и Ивана Пернара.

Сва петорица су били посланици ХСС – објашњава Воја Антонић с којим се растајемо уз неминовно питање: Својом књигом доказали сте да Тарабићи нису били пророци. Да ли то значи да мислите да су сви пророци који су се појављивали кроз историју лажни? – Одговор је једноставан.

Фондација чувеног мађионичара Џејмса Рендија својевремено је понудила милион долара ономе ко докаже да има пророчке моћи. За двадесет година нико није успео да покупи обећани новац – завршио је причу са загонетним смешком на лицу публициста Воја Антонић.

Т.С, Телеграф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.