Драгослав Бокан: На на нашем Радио Београду Срби приказани као злочинци у усташко-немачком логору

2

Јуче сам возио ка Новом Саду и укључио први програм Радио Београда, који волим да слушам кад год имам прилике за то (а посебно легендарну емисију ”Код два бела голуба”).

први програм радио београда
Старо сајмиште

На програму је била емисија о страдању Рома у ратном Београду, 1942. године. Неки младић је говорио о томе која документа и чињенице је прикупио о овој страхоти. А женски глас у дубоком алту је изговарао, с времена на време, закључке сажете у једној реченици…

И онда ШОК. Слушам и не верујем како су српски жандари, наводно, упали у куће у којима су живели или се сакривали Роми (”претежно жене и деца”, како рече поменути младић) и одвели их у логор на Сајмишту!

Српски полицајци су, по овој злурадој и пропагандистичкој верзији, одвели несрећне Роме – у логор на територији НДХ! Ето докле иде (добро плаћена) мржња према Србима.

А (”земунски”) логор на Сајмишту је био ”изнајмљен” Немцима – у међусобном договору министарстава спољних послова Трећег Рајха и НДХ – и у том Уговору, који сам имао прилике да видим, су најважнији услови које постављају Хрвати управо везани за забрану појављивања Срба у било ком својству, осим као логораша.

Па је тако прецизно дефинисано да нико од Срба (из Београда) и ни због ког разлога не сме да буде тамо присутан – ни као стража, помоћно особље и на било који други начин. И таква одредба нас је макар спасила мучног доказивања НЕПРИСУСТВА српских жандара у овом хрватско-немачком логору за Јевреје, Роме, Србе и друге непожељне страдалнике…

Али, изгледа да и дан-данас морамо да немоћно слушамо језиве лажи на тему тобожњег ”српског учешћа” у постојању овог логора на другој обали реке и с оне стране непролазне границе с НДХ.

Ово траје још од времена титоистичке уравниловке и, посебно, од тренутка кад Горан Паскаљевић прави на лажима утемељени филм (”Кад сване дан”, по сценарију Филипа Давида) о наводном учешћу српских стражара (из редова Недићевих наоружаних, полицијских трупа) у овом искључиво усташко-немачком логору смрти.

И као да томе нема краја.

И то није све.

У истој овој емисији, коју сам почео да пажљивије слушам после овакве јавно изговорене лажи, говорило се, у наставку, о страдању Рома и Јевреја на Сајмишту (у ”Земунском логору”) и о њиховом ”броју мртвих” – али без спомињања страдалих Срба у овом логору, које су Хрвати и Немци довели из Поткозарја и из редова заробљених четника (Пећанчевих и Михаиловићевих) и партизана у немачким офанзивама.

Тих Срба је прошло више од 30.000 кроз земунски логор и многи међу њима су овде били убијени. И нико од њих није заслужио саосећање овог младог историчара, јер их није поменуо ни у једној јединој реченици и на ма какав начин.

Да ли и они (иако су Срби) заслужују да буду поменути, макар узгред, када се говори о свим тим трагичним и језивим догађајима из Другог светског рата? Или постоји некакав срамни ”политички коректни”, србофобни однос према националности жртава као задати оквир за свако помињање страдалих логораша и побијених талаца?

У сваком случају на нашем Радио Београду је изговорено име Срба и српског народа искључиво као нацистичких помагача, а не – жртава, док се Хрвати и њихово учешће у логору на територији НДХ скоро не помињу, баш као ни Немци, који су самовољно и самостално управљали и овим логором (као и Бањичким, са све стрелиштем у Јајинцима) и читавом Србијом (која, да не заборавимо, није имала никакву независност, попут НДХ; па тако ни колективну одговорност народа са својом независном и сувереном државом, као у случају Хрвата, а за разлику од нас).

Али српско страдање као да не постоји у оваквом тумачењу млађаног историчара нове школе мишљења ”културе памћења”.

Како је све то страшно! И никако се не прекида.

Дај Боже да нам – у расветљавању тога шта се заиста догађало унутар нацистичког идеолошко-државног поретка – помогну јеврејски историчари који имају срца и за српска страдања, тик поред њих и заједно са њима!

Срећом, они постоје и ”држе страну” не Србима, но истини.

Кроз логор на Старом сајмишту прошло је више од 100 000 људи

P. S. Морамо, под хитно, да успоставимо системски „мониторинг“ свих оваквих (и још много горих) примера антисрпства и србофобије.

То може да буде и један од будућих пројеката мог „Института за националну стратегију“, уколико добијем неопходну подршку и помоћ ма са које (српске) стране. Ако не, онда нек неко други то ради, кад било, јер без тога нећемо успети да се искобељамо из живог блата онога што се данас говори, пише и мисли о србима и српском народу.

Тужна је наша немоћ да се конкретно организујемо око ма чега значајног, а што захтева нека материјална средства и друге облике помоћи и међусобног удруживања.

2 Коментари

  1. Zasto Vi pisete u stampi o tome. Pa ima policija, tuzilastvo, preko koje ste trabali da dejstvujete, da ona privede i preispita ucesnike tog sela vesela. Na osnovu toga i vase tuzbe u sudstvu pokrenuti postupak i oduzeti im ne samo licence za rad, nego i slobodu, jer je to direktan rad protiv drzave. Ovako u Srbiji svi pljuju pretke koji su junacki stradali u tim zlocinackim ratovima, pocevsi od vlade, raznih udruzenja i organizacija, kao i „patriotskih“ pojedinaca i sve to za saku srebrenjaka, dok u svijetu ponekad izadje prava slika o njihovom junastvu i ljudskosti. Kad ce se ponovo krenuti hapsiti borci i u poslednjim ratovima, pa cak isporucivati i u Zanzibar, jer eto neko tamo se sijetio njihovih zlocina koje je cinio braneci svoju nejac.

  2. Vidosava Subotic – samo jedno od mnogobrojne dece Potkozarja koje je zavrsilo na Starom Sajmistu.
    Nema spora da je to bio Ustasko Nemacki logor.
    Ono sto je za mene pitanje koje ne mogu da odgonetnem je zasto nikada niko sa druge strane reke nije pokusao nista da bi te logorase oslobodio?

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.