ТАЈНА ДУШАНОВЕ ЦРКВЕ НА ДВОРИНАМА: Археолози открили да се на Венчацу налази најсевернија српска царска задужбина (ФОТО)

0

Царска црква на Венчацу је сведочанство о нагло прекинутом успону Душанове Србије, закључак је археолога Народног музеја у Аранђеловцу и са Филозофског факултета у Београду, после ове сезоне ископавања на локалитету Дворине.

царска црква
Остаци фресака / Фото: Б. Субашић

Она је потврдила да је овде у 14. веку, у врло кратком року, саграђен храм у српско-византијском стилу, који је величином превазилазио Грачаницу. Стручњаци Завода за заштиту споменика културе кажу да су храм украсили велики мајстори равни уметницима из Душанове задужбине Свети архангели крај Призрена.

Без одговора је остало „само“ кључно питање: због чега је Душанова задужбина остала недовршена и трајно напуштена, иако је српска властела доцније у близини градила задужбинске цркве.

– Овако монументално здање може да буде само владарска задужбина, а налази упућују на цара Душана – каже Владан Миливојевић, археолог и кустос аранђеловачког музеја. – Њен наос је био осликан, али не и припрата, што говори да су због нечега радови прекинути, највероватније због угарских упада после Душанове смрти. Загонетка је зашто касније овај монументални храм није довршен, иако је овај простор припадао српској деспотовини, а и Лазаревићи и Бранковићи желели су да баштине традицију светородне лозе Немањића.

Иако се у цркви на Дворинама није богослужило, све време од 14. до средине 19. века, људи су сахрањивани у њој, око ње и после рушења у турско време, над остацима храма. То значи да је овај простор све време поштован као свето тло, чак и када се остаци цркве нису ни видели.

Археолози су током овогодишње сезоне ископавања дошли до најнижег средњовековног слоја сахрана у цркви и открили да су тада строго поштована сталешка правила: у наосу је сахрањивана властела, а у припрати нижи сталежи. У најнижим слојевима темеља монументалне грађевине нашли су једине доказе о раскошној архитектури. Сви виши слојеви грађевине су у време османске окупације срушени и опљачкани, од савршено прецизних блокова тесаника и углачаних мермерних плоча, до обичног камена за испуну зидова.

Фото: Борис Субашић

– Оно у шта смо сада сигурни јесте да су разграђивање и пљачка цркве изведено плански, у врло кратком року, као приликом турског уништавања Душанове задужбине Свети архангели крај Призрена, од чијег је материјала направљена Синан-пашина џамија – каже доцент др Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду.

– Немамо одговор на питање где је тај луксузни и масиван грађевински материјал завршио, јер нема ниједне монументалне грађевине у близини. То је још једна тајна Дворина, чије истраживање мало-помало открива историјску причу која није записана. Она говори о Душановим напорима да прошири Србију на север и поврати Београд, којим су владали његови преци, краљеви Милутин и Драгутин. Смисао градње храма на Дворинама, чија је архитектура специфична за много јужније делове царства, јесте означавање „духовне границе“ државе на северу. Пошто је тада постојала Београдска митрополија, иако Београд није био у српским рукама, могуће је да је било седиште митрополита.

Борис Субашић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.