НИШКА БАЊА ОСВОЈИЛА И ХОЛИВУД: Српска песма стекла планетарну популарност и на сталном је репертоару хорова од Америке до Аустралије

0

Познати стихови „Нишка Бања, топла вода – за Нишлије жива згода“, последњих година постали су планетарни хит.

нишка бања
Песма „Нишка бања топла вода“ у америчком филму „Хор дечака“ (Boychoir)

Готово да нема весеља у Србији на коме се не чује, пева се по кафанама, а чула се и у многобројним домаћим, али и холивудским филмовима. Још у филму „Скупљачи перја“ Саше Петровића, певала ју је Оливера Катарина, а нашла се и у америчком филму „Хор дечака“ (Boychoir) у ком главну улогу глуми Дастин Хофман. Он је диригент хора чијим члановима је једна од најважнијих вежби на пробама управо „Нишка бања“ и то на српском!

Хорови из Америке, Шпаније, Мексика, чак и са Новог Зеланда и Јапана имају је на сталном репертоару, а обавезно је на концертима изводи и виолиниста Немања Радуловић. Песма је настала пре готово пуног века, а познаваоци музике кажу да је одликују необичан ритам и позитивна атмосфера.

– Оно што је интересантно у овој песми је такт од девет осмина, који је неправилно сложен – каже др Сања Ранковић, професор етномузикологије Факултета музичких уметности у Београду. – Текст није важан, него играчки ритам. Ритам 9/8 носи тако да публика не мирује кад је чује. „Нишку Бању“ често изводе трубачки састави, а они су наш бренд и то доприноси популарности песме.

Неправилно сложен деветоделни такт одлика је и етно и савремене музике Балкана, а најпознатији пример за комбинацију 2+2+2+3 управо је „Нишка Бања“.

– У песми се осећа утицај ромских чочека који су популарни у том крају – објашњава професорка Ранковић.

– Она је невероватан микс српске градске и ромске музике. То је градска песма без које током друге половине 20. века није могла да прође свадба. Текст је једноставан, а једноставне песме достижу невероватну популарност.

Компликоване мелодије људи воле да слушају, а у једноставним песмама и свирци могу да учествују. Зато је поента у једноставности. Људи воле да учествују у музици, да певају и играју. „Нишка Бања“ има играчки импулс и много људи може да учествује и да ужива.

Шкакљиви текстови

„Нишка Бања“ има више верзија, од којих су две најпознатије. Једна од њих је делом на српском, а делом на ромском језику.

– Има много различитих текстова, неки од њих су мало шкакљиви, као на пример, „Иду жене, иду деца, све то иде да се (музичари направе паузу) шета“ или „Нишка Бањо ти си крива што ме жена оставила“. Свашта су музичари измишљали – каже професорка Ранковић.

Наши музиколози објашњавају да је „Нишка Бања“ посебно занимљива хоровима са Запада, јер они немају такве ритмове и за њих представља егзотичан облик хорске композиције.

– Из сопственог искуства са Американцима и Канађанима могу да кажем да странци осећају нашу музику – каже професорка Ранковић. – Они често схватају и поштују нашу музику боље него ми. Било би лепо када бисмо је и ми тако поштовали.

„Нишка Бања“ је најпопуларнија српска песма у Америци. У аранжману америчког композитора Ника Пејџа ову песму годинама певају хорови школа и универзитета из Мисисипија, Масачусетса, Хјустона, Илиноиса, Конектиката, Вирџиније, из Мексика, са Аљаске, из града Бангор у Британији… Деца је воле због ватреног убрзаног темпа и забавне ритмичке структуре, а најинтересантније је то што је сви певају на српском. Пејџ је својевремено испричао да је сазнао за „Нишку Бању“ од групе Pennywhistlers која је касних шездесетих година прошлог века објавила албум са фолк песмама из целог света.

нишка бања
Аутор музике и сихова: Душан Цветковић, Чика Дуца / Фото: Архива

Није народна, него чика Дуцина

Дуго се веровало да је „Нишка Бања“ народна песма, али аутор музике и стихова је нишки глумац Душан Цветковић – Чика Дуца (на слици). Како је објаснила његова праунука, песма је настала као део бањског програма 1921. Осим прве, текст осталих строфа је био другачији од оних које слушаоци познају. Цветковић је писао да му људи не верују да је он створио ту песму, а њему се није допала измењена верзија, јер је „вулгаризована“. Мало је познато и да је Цветковић први снимио плочу на српском језику – 1923. године, у Паризу, јер у тадашњој Краљевини СХС техника снимања је још била непозната. Касније је снимао и у Берлину. Укупно 43 плоче народне и староградске музике.

– То је песма која флертује и кокетира, а говори о љубљењу, топлим купкама и плесу – објаснио је тада Пејџ. – Мислим да је људи воле због енергије коју носи. Знам да се пева и свира у кафанама чешће него у концертним дворанама и то ме не чуди јер је пуна ритма која тера на плес.

У рок аранжману „Нишку Бању“ свира јапанска група „Пирамидос„. Песму су чули преко друштвених мрежа, а токијски рокери би волели да је одсвирају у Србији. Роби Лакатош чувени мађарски виолиниста, ромског порекла, познат па занимљивим извођењима џез и класичне музике, обрадио ју је у свом стилу. Незванична је химна фествала вина „Дана вина и мерака“ који се одржава сваке године у Нишкој Бањи на Дан Светог Трифуна, заштитника винограда и винара.

Д.Матовић, Новости

Опрема: Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.