Скоро два пута више умрлих него рођених у Србији прошле године

0

У Србији је током прошле године умрло скоро дупло више грађана него што се родило беба, показују подаци из матичних књига рођених и умрлих током 2020. године. Рођене су 61.693 бебе, а умрле су 114.954 особе.

негативан природни прираштај
Фото: Д. Миловановић

У поређењу са 2019. годином када су рођене 63.484 бебе, Србија бележи пад броја рођених за 2,8 одсто.

Број умрлих већи је за 13.991 у 2020. години у односу на годину која јој је претходила (100.963).

Шеф Одсека за демографију Републичког завода за статистику Гордана Бјелобрк каже да се из године у годину рађа све мање деце.

Србија је имала у 2019. години 450 више рођених беба него 2018. године и то је била директна последица финансијских мера подршке породицама са децом које је донела Влада Србије 2018. године.

„Десио нам се ковид прошле године и та година не може у потпуности да одслика наша демографска кретања. У 2020. години је дошло до значајног повећања броја умрлих у односу на претходне године. Број умрлих се креће у просеку од 102.000 до 103.000 задњих пет, шест година“, рекла је Бјелобрк за агенцију Танјуг.

Негативан природни прираштај још од 1992.

Србија има негативан природни прираштај од 1992. године, а велики број општина чак од шездесетих година. Све то је утицало на смањење броја становника, али и на смањење младих генерација које учествују у рађању, на повећање просечне старости становништва.

„Неповољан демографски потенцијал који има Србија не може да обезбеди просто обнављање становништва дужи низ година, а највероватније неће моћи ни у наредном периоду“, навела је Бјелобрк.

Напомиње да се са истим проблемом суочавају све земље Европске уније, те да имају исто као и Србија проблем са наталитетом, али да миграционом политиком покушавају то да надоместе.

„Источна Европа и у миграцијама губи становништво, док запад успева да миграционим политикама стимулишу младе људе у репродуктивном периоду да долазе код њих. Тако покушавају да ублаже негативне демографске тенденције“, објаснила је Бјелобрк.

удружење несталих беба
Фото: Илустрација

Сваки пети становник старији од 65 година

Просечна старост становништва у Србији је 43,3 године и то је нашу земљу сврстало међу првих десет по старости у Европи. Данас је сваки пети становник у Србији старији од 65 година, а према неким пројекцијама 2041. године се очекује да то буде сваки четврти становник.

Источна Србија већ има такву слику. Млади се селе у градове, те се сваке године додатно смањује потенцијал за обнову становништва.

„Нека насеља се тотално празне. Имамо општине које имају јако високу просечну старост. Просечна старост у Црној трави је 56 година. Ту било које мере да донесете не могу да дају скоро никакве резултате. Такав је Гаџин Хан, Сврљиг, Ражањ. То су општине где је просечна старост становништва преко 50 година“, навела је Бјелобрк.

Само седам општина има позитиван природни прираштај

Од 160 општина у Србији, само се у седам бележи позитиван природни прираштај – Звездара као једина београдска општина, Нови Сад, Бујановац, Прешево, Тутин, Нови Пазар.

Бјелобрк каже да је Србија једна од десет земаља које имају најбржи пад броја становника. Напомиње да треба размишљати и о томе да ће развијене земље покушати да брзо поврате економију после пандемије коронавируса, те да ће настојати да привуку младо становништво.

„Можда је ово тренутак да мотивишемо младе да остану у Србији и да се одлуче на стварање потомства. Држава ту мора да реагује. Осим финансијске подршке потребно је младим људима омогућити да породични и радни потенцијал остваре у својој земљи“, каже Бјелобрк.

„Србија боље прошла од западноевропских земаља“

Демограф Владимир Никитовић из Института друштвених наука каже да се заборавља да неповољни трендови већ дуго трају и да Србија од распада Југославије бележи више умрлих него рођених, те да бројке од прошле године нису изненађење.

Напомиње да је повећање броја умрлих у односу на претходне године последица пандемије, али да се Србија ту не разликује од осталих европских земаља, чак да је боље прошла од западноевропских земаља.

Код већине земаља, наводи, скок броја умрлих је био око 20 одсто у Шпанији чак и 30 одсто, док се за Италију још нису комплетирани подаци.

„Најбезболније су прошле, говоримо о апсолутним бројевима, Норвешка скоро без икакве промене, Шведска, Данска, Немачка. Од суседа једино је Мађарска имала пораст броја умрлих за око седам одсто. У САД је пораст броја умрлих 22 одсто, а код нас 12 одсто“, навео је Никитовић.

Скоро два пута више умрлих него рођени у Србији прошле године

„Мере финансијске подршке нису довољне“

Владимир Никитовић истиче да су подељена мишљења да ли су мере које су примењене током епидемије у разним земљама дале резултате и да је општи утисак да потпуно затварање није дало жељене резултате.

„Ако поредите само званичне бројеве имате три четвртине вишка умрлих само захваљујући индиректном утицају ковида, а то је због недоступности здравствене заштите. То је нешто што је случај и у другим земљама и што говори да глобално можда није добро одговорено на пандемију“, рекао је Никитовић.

Мере финансијске подршке породицама са децом, каже, јесу битне али додаје да то није довољно, да се мора решити проблем недостатка капацитета у вртићима, ускладити рад вртића са радним временом родитеља.

Напомиње да је несигурност жене на тржишту рада важан фактор који доводи до одлагања рађања.

Рађање за послодавце није најважнија ствар у Агенди, истиче он и додаје да локалне самоуправе морају да помогну родитељима разним сервисима.

Танјуг

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.