УЈЕД МАЧКЕ ТЕЖАК 100.000 ДИНАРА: Београђанку мачка није огребала него баш ујела, а ево како је то наплатила

0

Мене је ујела мачка. Да, мачка. Да, баш ујела. И то искуство сам успела да наплатим општини 100.000 динара.

ујед мачке
Фото: Илустрација

Навикла сам на све могуће реакције на ове речи – од неверице, чудних погледа до смеха. Знам, ситуација је потпуно бизарна и можда звучи као забавна анегдота коју препричавате пријатељима уз пиво. Истина је да ово јесте анегдота коју данас препричавам другарима уз пиво, али у тренутку кад ме је мачка шчепала за шаку и наредних месеци, мој живот уопште није био за смех.

Да вам испричам.

Било је пријатно летње вече. Оно идилично време када ваздух таман крене да буде свежији и лакше се дише, а небо поприма разне нијансе пастелних боја. После целодневне летње жеге, одједном имате неки свеж налет енергије и делује вам као да је све могуће. И заиста је све било могуће, па чак и да ме уједе мачка!

Баш такве једне вечери кренула сам до другарице и таман испред њене зграде, на пар метара од улаза створила се та злокобна „звер“.

Оштрозуби Гарфилд

Заправо, ту мачку нисам познавала. Изгледала је као једна од оних мачка које се врзмају по крају и обилато користе доброћудност станара зграде све док не постану дебеле и пуфнасте као мачор из цртаног филма „Гарфилд“. Ето управо је тако изгледао мој нападач – као Гарфилд. Округла, дебела, жута мачка којој од стомачића и раскошног крзна једва назирете ногице. И сви који воле мачке би одмах помислили „јао преслтако“ (и ја сам то помислила), али, кажем вам, та мачка је била потајно зло оштрих зуба.

Пуфнасти Гарфилд је помислио да сам један од станара зграде ког ће моћи да измоли за конзерву хране или сардине па је почео да ми се умиљава око ногу. Мазио се главом око мојих чланка, а реп увијао око листова. Падао је ничице на моја стопала и показивао ми свој дебели (и преслатки) стомак. У целој тој представи мачећих бесконачних осмица око мојих стопала коју је Гарфилд вероватно извео небројено пута за станаре зграде, ја нисам могла нормално да корачам. Хтела сам да га помазим и спустила сам леву руку ка њему како бих га евентуално и одмакла од себе. Међутим, Гарфилд се изокренуо и сасвим хитро, како то само мачке умеју, угризао ме за шаку и побегао.

Крваве, вампирске ране

Прва помисао ми је била “ јао препала сам га“. Испрва нисам ни осетила бол и тек негде пењући се уз степенице зграде схватила сам да на руци имам две тачке поврх палца леве руке које обилато крваре. Овакав шаблон „вампирских“ рана био је и са унутрашње стране шаке, дакле, укупно четири тачке које све више крваре. Код другарице сам испрала ране водом и схватила да имам минимум четири дубоке раздеротине и још неколико мањих. Ставила сам фластер на то и неко време нисам размишљала о томе.

Пар сати касније несносан бол ме је подсетио на инцидент. Имала сам осећај да ми шака пулсира, а од бола сам једва заспала то вече. Рано ујутру су ме опет пробудили болови, а чим сам отворила очи схватила сам и зашто. Шака ми је била дупло већа и потпуно модра, а палац на левој руци нисам могла ни да померам. Тог јутра мој доручак и прву јутарњу кафу заменила је чекаоница хитне помоћи.

Фото: Youtube printscreen

„Мислиш огребала те мачка?“

Улетела сам у хитну помоћ и рекла: „Мене је ујела мачка“. Медицинска сестра са друге стране стакла ме погледала и само се грохотом насмејала. Онако искрено, из плућа. Кад се прибрала, рекла је: „Мислиш огребала те мачка?“ Одрично сам одговорила и поновила да ме је баш ујела. На то се она опет насмешила и само додала да ставим фластер на то.

Осећај беспомоћности и болови су ме у том тренутку натерали да будем помало безобразна. Нисам ништа рекла, само јој отеклу и помодрелу руку гласно залепила за шалтерско стакло. Њен израз лица се у секунди променио, подигла је телефонску слушалицу, тражила ми здравствену књижицу и рекла да сачекам мало.

У чекаоници је било још људи, а кад сам се окренула, сви погледи су били уперени у мене. Једна бака која је лежала на оним носилима са точкићима и тврдила да умире, сад се придигла и рекла: „Дедер дете, дај ми да видим то. Никад нисам видела да неког уједе мачка“. И док је „викенд умирач“ баба загледала моју шаку, мене су већ прозвали да уђем код лекара.

Лекарки сам показала руку, погледала је и рекла да ће ми написати зелени, најхитнији упут за инфектолога, а онда је застала пар секунди јер није била сигурна коју дијагнозу да постави. Док је попуњавала електронски формулар, отворила је падајући мени у пољу дијагнозе. Пребирала је по дијагнозама и онда у једном тренутку се поново зауставила и рекла онако за себе: „Мачка је сисар?“ Климнула је главом и кликнула на дијагнозу „ујед или удар другог сисара“.

Са папиром на коме је писало да ме је ујео или ударио други сисар одвукла сам се код инфектолога. Тамо сам имала озбиљнији дочек. Деловало је као да су они већ виђали уједе или ударе других сисара. Тад сам се и први пут сусрела са озбиљношћу свог стања, јер је инфектолог помињао беснило, ампутацију руке и још гомилу ствари које би могле да се искомпликују након смехотресног „мене је ујела мачка“.

НН мачка

Преписани су ми лекови (углавном антибиотици и нешто за подизање имунитета) и дат налог за ветеринарску службу која би требало да ухвати мачку и да је тестира на „свашта нешто“ да би знали против чега потенцијално треба да ме лече. Тако сам од инфектолога отишла код ветеринара.

Можете мислити колико озбиљно су ме схватили тамо кад сам им рекла да треба да ухвате „дебелу, пуфнасту, жуту мачку која личи на Гарфилда и мота се око тамо неких зграда и да је онда тестирају на гомилу болести“!?

Ипак, званично су узели мој захтев и рекли да ће јавити за неколико дана да ли су нашли мог оштрозубог нападача.

Неколико дана касније из ветеринарске службе су јавили да не могу да пронађу Гарфилда и добила сам документ на коме је писало да је мој нападач и даље НН мачка. Са тим папирићем сам отишла поново код инфектолога који је тада закључио да ме превентивно треба лечити од свега. Када кажем од свега, мислим да отворите медицински уџбеник и кренете редом да претражујете све болести које мачке могу да преносе.

Вакцинишите је против свега

Наредних месец и по дана, сваке недеље сам ишла да примим вакцину против нечега. Искрено, више се и не сећам против чега сам све вакцинисана, осим да је била и вакцина против беснила.

Сећам се да сам у једном дану примила две вакцине, „коњску“ ињекцију као и неки лек који се убризгава директно у ткиво око ране. Ако се питате да ли боли да вас боду у натеклу руку рећи ћу вам само да је инфектолог све време стајао са стране, држао ме за другу руку и покушао да прича са мном о неким животним стварима док је медицинска сестра са друге стране бесумучно бола моју помодрелу шаку. Неке ствари о којима је говорио нисам чула од болова, а моји одговори су били повремено прошарани врисцима.

Е сад, како сам ово наплатила? Мајка моје пријатељице је адвокат тако да је на крају и покренута тужба против НН мачке, односно општине. У суштини, имате право на то, јер је мачка луталица и општина је одговорна за њу.

Како мој нападач никада није ухваћен и вероватно се и дан-данас негде гости сардинама, ја сам победила општину на суду и добила пресуду да треба да ми исплате 100.000 динара. Наравно, велики део је отишао на судске трошкове и вештаке који су прегледали моју здравствену документацију, али половина је ипак остала мени да ми надомести моју патњу и бол.

А.Ј.К, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.