Радећи посао уређивања сајта Мамаклик.рс сусрећемо се са разним темама. Неке теме нам изгледају као сто пута испричане приче, као на пример оне о стријама, порођају или дојењу. Ипак, то је оно што највише занима све нове труднице и зато најчешће и пишемо о томе. Медији често воле да објављују (а и читаоци да читају) емотивне приче – о деци која су се излечила, о бебама које су преживеле упркос лошим прогнозама. Буде ту и тешких тема о болу, губитку, смрти…
Признајем, никада нисам више “падала” на емотивне текстове него у време своје две трудноће и пост порођајних периода. Бујица хормона која се вртела ролеркостером кроз моје тело, као да је била гладна сваког патетичног реда. Свака таква прича објављена у медијима ме је потресла, а многе од њих сам данима оплакивала.
У мору информација, жеље медија за „лајковима“ и људи за информисањем, свакодневно се (најчешће на дигиталним медијима) појављују приче које код нас изазивају јака осећања.
Те погледајте мајку која доји старије дете док се порађа, те погледајте емотиван сусрет оца и бебе, завирите у стваран свет инстаграм мама и слично…
Тако је и пре два дана медије у региону преплавила вест о доктору који је заплакао због жене која је умрла на порођају. Наслов на већини портала је гласио “Данас сам породио једну трудницу. Био је то најтужнији дан у мом животу”.
Пост, прилично патетично написан (који сада намерно нећемо пренети), уз приложену слику, људима којима медији нису струка вероватно може да изгледа уверљиво.
Већина људи се ни не удубљује док чита медије, добар део није стручан да препозна лажну вест, а неки чак и не верују да би медији некад пренели неистините информације само зарад читаности.
А ово је Истина
Пре месец дана, 5. септембра, Фејсбук страница “Babies are beautiful” објавила је ову причу, употпуњујући је фотографијом “доктора” који плаче. Неименовани доктор је, наиме, заплакао, пошто је породио жену која се 14 година борила са стерилитетом и умрла у тренутку кад је напокон родила своје дете.
За само 24 сата, пост је подељен више од пола милиона пута. Ова Фејсбук страница је, иначе, повезана са онлајн продавницом за бебе (babbyy.com). Сајт је, иако има наведене контакт информације у Калифорнији, регистрован код власника у Нигерији.
Као што је објављено на сајту snopes.com (сајтом који се бави провером веродостојности вести) детаљи приче сугеришу да је прича произведена да би сакупила Фејсбук „лајкове“ и „шерове“. У причи није наведен ниједан детаљ о имену доктора, пацијанткиње, чак ни име болнице где се случај десио. Многи здравствени радници почели су да се јављају испод написаног Фејсбук поста, сугеришући да је написана прича лажна, јер доктор има мобилни телефон и сат – предмете забрањене током операције. Такође, поједини људи су указивали да жене не умиру од миома на материци, нити од циста на јајницима – болести која је у причи наведена као кобна по жену.
Такође, на истаграму се обрзо огласио и фотограф из Турске Öзге Метин, аутор фотографије, потврдивши да је прича о уплаканом доктору лаж. Он је рекао да је на фотографији отац, који је заплакао након што је његова жена на свет донела здраву бебу.
И цела ова прича би остала мимо брдовитог Балкана да је једна Фејсбук страница није превела и пласирала као своју.
Медији су с нестрпљењем дочекали ову објаву, поједини су причи додали радњу „доктор из Србије“ и тако је лажна вест почела да кружи регионом.
И готово да нема медија, информативног или оног коме су циљна група родитељи и труднице, да није пренео ову причу.
Да се разумемо, свако од нас у овом послу греши. У брзини, трци, пропусти се дешавају. Исто тако, понекад се деси да неке мајке и неке бебе не преживе порођај. Реалност, нажалост, уме да буде тешка…
Ипак, да ли смо ми новинари, у трци за што већом читаношћу, заборавили коју тежину могу да имају наше објављене речи?!
Да ли можемо да направимо разлику између “јачине” вести када некој трудници кажемо да је уље од бадема најбоље против стрија, иако је лавандино можда још и боље, и када пласирамо вест о смрти труднице у нашој земљи, стварајући реалан страх код неке нове труднице. Страх који ће учинити да се будућа мама уплаши за свој живот или живот своје бебе.
Без потребе да линчујем било кога од колега, покушавам у овим редовима да укажем на потребу зашто смо ми новинари родитељских портала ту – да пружимо подршку и проверене информације садашњим и будућим мамама и татама. Да их охрабримо, не да их уплашимо.
Да им покажемо да нам њихов „лајк“ није важнији од њиховог мира.
У новинарству, поготово овом дигиталном, брзина је веома важна. Ипак, у реду је да некад не јуримо да први објавимо информацију, све док објављујемо истините информације.
Некад је важно застати, одрећи се „лајкова“ и не објавити непроверену причу. Па макар довека писали само о стријама.
Јасмина Гаврилов Дражић, уредница сајта МамаКлик.рс
