СКАНДАЛОЗНО! Блиц прогласио ОДЛУКУ САНУ „спорном“ – Да ли су политичари и НВО сектор ВЕЋИ језички СТРУЧЊАЦИ ОД ЛИНГВИСТА?

0

У тексту новинарке Блица Марије Антонијевић објављеном 18. октобра 2017. године, под насловом: „Питали смо ауторе СПОРНЕ ОДЛУКЕ САНУ зашто може „дворкиња“, а не може „боркиња“. Ево, шта су нам рекли“, који је сам по себи споран, направљен је покушај да се мериторној Одлуци Одбора за стандардизацију српског језика Института за српски језик Српске академије наука и уметности (САНУ), коју смо недавно објавили на нашем порталу као, тобоже, потпуно легитимно, супротстави мишљење „корисника друштвених мрежа“, а у ствари – политичара, НВО сектора (војвођанских аутономаша, феминисткиња, „утицајних блогера“) као и неких, на јавној сцени експонираних, појединаца, све у свему – маргиналних друштвених појава чија је заступљеност у медијима много већа него што је својим значајем и бројношћу заслужују, те се стиче утисак да их има неупоредиво више но што их заиста има.

САНУ: Боркиња, психолошкиња, војникиња, секретарка – ГРАМАТИЧКИ НЕПРАВИЛНЕ

Можда није згорег напоменути да међу свима побројанима, који оспоравају мериторну одлуку Одбора за стандардизацију српског језика – нема ниједног стручњака за српски језик.

С друге стране, Одлуку „О језику родне равноправности“ Одбора није јавно оспорио ниједан признати српски лингвиста.

Позивајући се на неименоване изворе у САНУ који нису желели да коментаришу поменуту Одлуку, Блиц тиме показује да у самој Српској академији наука и уметности поштују самосталност научно-истраживачке делатности својих института, гарантовану Законом о  Српској академији наука и уметности, као и да се нестручњаци за поједине научне области, у овом случају за српски језик, па макар били и академици, не мешају у рад стручњака из тих области. Другим речима, у САНУ се зна ред, одлуке доносе и питања коментаришу само они који су за њих и стручни. Нико се не меша у туђ посао.

Ово је, нешто ниже, у истом тексту објаснио Проф. др Срето Танасић потпредседник Одбора за стандардизацију српског језика Института за српски језик САНУ, рекавши да  је „Одлуку донео Одбор за стандардизацију српског језика, стручно тело које су основале институције с целокупног српског језичког простора које су својом делатношћу одговорне за српски језик„, а затим предложио новинарки Блица да Одлуку прочита, заједно с његовим текстом објављеним у дневном листу Политика 1. октобра 2017. године, поводом предлога закона који се бави овим проблемом, као и текстове још неколико српских лингвиста.

Надамо се да ће полемика око „родно диференцираног језика“, настала поводом објављивања Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика Института за српски језик САНУ, унети један нови квалитет на друштвено-политичку сцену, који ће помоћи да се схвате две кључне ствари о овом проблему:

Прва – да је питање језика лингвистичко, а не политичко питање и да се политичким притисцима не може нормирати  језик и

Друга – да је Одлука, правном терминологијом речено, мериторна, што значи да је Одбор за стандардизацију српског језика својом Одлуком о суштинском, главном, битном предмету овог спора (спорног лингвистичког питања) одлучио меродавно, пуноважно и коначно.

САНУ одговорила „боркињама“, медијима и властима: ОБУСТАВИТЕ НАСИЉЕ НАД СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ

Добра ствар у целој овој заврзлами око „језика родне равноправности“ је што, иако ће они који су и до сада говорили „боркиња“, „војникиња“, „психолошкиња“ и сл. сигурно наставити да тако говоре, не обазирући се на граматику и правопис; барем ћемо захваљујући овој Одлуци САНУ сви знати да су они који тако говоре и пишу – неписмени.

Уредништво Хронографа

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.