Борац против чланства Косова у УНЕСКО тражи да буде РАЗРЕШЕН дужности

Дарко Танасковић је још прошлог лета тражио да се реши његов статус, односно да се пензионише, како би на Филолошком факултету могао да добије титулу професора емеритуса, што може само као пензионер.

Амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић затражио је да буде разрешен те дужности, пре свега из приватних разлога, пише данашњи „Блиц“.

Према наводима листа, Танасковић је још прошлог лета тражио да се реши његов статус, односно да се пензионише, како би на Филолошком факултету могао да добије титулу професора емеритуса, што може само као пензионер.

– Личне ствари постоје, и то јесте првобитни мотив повратка, али није тајна и да је амбасадор Танасковић већ неко време незадовољан третманом који има у Министарству спољних послова – тврди извор „Блица“ из Министарства.

Према писању листа, дошло је до административних проблема и то није реализовано, а Танасковићу се тим поводом нико није јавио од августа прошле године.

Танасковић је, наводи лист, послао телеграм председнику Србије Александру Вучићу, премијерки Ани Брнабић и шефу дипломатије Ивици Дачићу, у коме истиче да жели да се врати у земљу нешто раније због приватних разлога.

Дачић је за „Блиц“ рекао да је разговарао са Танасковићем и да то мора да буде решено брзо.

– Морамо да видимо. Он је добар амбасадор зато што је интелектуалац, али може и оперативно да ради. А Унеско је такво тело да мораш и једно и друго. Причаћу са амбасадором Танасковићем и са председником Александром Вучићем, то мора да буде решено у кратком року – казао је Дачић.

Танасковић је недавно, у изјави за Новости, навео да у Унеску постоје два паралелна процеса – побољшање међународног положаја Србије и повећање резервисаности о уверљивости аргумената такозване државе Косово.

Приштина би данас имала много мање изгледа за чланство у Унеску него што је то имала 2015. године када је одбијена, јер су се међународне околности промениле, изјавио је амбасадор Србије при Унеско Дарко Танасковић.

Он је то казао за Вечерње новости, а поводом најаве приштинских власти да су им главни предстојећи циљеви улазак у Интерпол и Унеско.

– Поучени искуством прошлогодишњег брзоплетог покушаја кандидатуре, са жељом да компензују фијаско у Интерполу, у Приштини много раније, већ сада, крећу у кампању. У овом тренутку, изгледи по њих нису добри. Али тешко је проценити да ли ће се предстојећи тренд наставити и каква ће ситуација бити у Унеску крајем 2019, када ће се о томе одлучивати – рекао је Танасковић.

Према његовим речима, после најава из Приштине, нема потребе да Србија у међународној заједници мења наступ, чији интензитет од 2015. године није опадао.

– Радимо веома систематски, плански и упорно. Ослушкујемо и пратимо шта предузима друга страна и настојимо да томе адекватно парирамо, када је могуће и унапред – рекао је Танасковић.

Како је рекао, у свему томе Србији су велики савезници Русија, Кина и пет чланица ЕУ, мада, како је рекао, подршка стиже из свих делова света – из земаља Латинске Америке, појединих исламских и арапских земаља, азијских и афричких држава.

Танасковић је навео да у Унеску постоје два паралелна процеса – побољшање међународног положаја Србије и повећање резервисаности о уверљивости аргумената такозване државе Косово.

Због тога сада Приштина, истиче Танасковић, покушава да поправи позицију и разматрањем закона о културном наслеђу и верским слободама.

Закон о културном наслеђу не може да буде усвојен због одредбе да су сви културни споменици на територији Косова власништво Косова, што, како Танасковић објашњава, није могуће јер се ради о имовинском односу у коме Српска православна црква има све тапије.

Амбасадор Србије при Унеско каже да је у тој борби сваки детаљ важан, попут недавног чланка британског „Индипендента“ у коме се туристи позивају да посете на Косову знаменитости које би могле заувек да нестану.

А манастири поменути у тексту су угрожени од Албанаца, каже Танасковић и додаје да би Албанци највише и волели да тих споменика нема јер би значило да нема трагова српског присуства.

– А када их већ има, хтели би да их валоризују и прикажу као своје илирско, албанско, предсрпско културно наслеђе, да „расрбе“ српску баштину и уклопе је у византијску и балканску, па да им то буде главни темељ синтетичког и непостојећег културног идентитета државе коју желе да створе – закључио је Танасковић.

Танјуг