Пре 136 година, тачније 10. априла 1883. године, Влада САД је, у завршној акцији систематског затирања културног наслеђа америчких Индијанаца, забранила све језике индијанских племена, њихову религију, културу и обичаје.
Савремени Индијанци службено су хришћани, али се држе и домородачких веровања. Приватно, Индијанци говоре сопственим језицима, а уз њих и језике колонизатора – енглески, шпански, португалски, француски или холандски. Најраспрострањенији индијански језик је кечуански (језик старих Инка), којим данас говори око десет милиона људи.
У САД су Индијанци познати под називом „Нејтив Американс“, а у Канади су под именом „Фирст нејшенс“ заједно побројани Индијанци и Ескими. У подацима о Гренланду мисли се на Ескиме.
Непознато је колико је Индијанаца живело на америчком континенту у тренутку доласка Кристофера Колумба, али по неким проценама, било их је и до стотину милиона.
Чувени холивудски глумац Марлон Брандо је 1973. године бојкотовао свечану доделу „Оскара“, на којој је требао да добије свој други „златни кип“ за незаборавну улогу дон Вита Корлеонеа у „Куму“.
Уместо тога, Брандо је упозорио на стереотипно приказивање америчких Индијанаца у холивудским филмовима и на телевизији.
На доделу је послао глумицу индијанског порекла из племена Апача Сачен Литлфидер, која је пред запрепашћеним холивудским естаблишментом одржала говор о катастрофалном положају својих сународника у најмоћнијој и, наводно, „најдемократскијој“ земљи света – САД.
Холивуд је казнио Бранда. После „Кума“ он није имао више понуда за веће улоге, сем у Кополиној „Апокалипси данас“ и Бертолучијевом „Тангу у Паризу“.
У више од 4.000 америчких филмова Индијанци су, у већини, приказани као крвожедни дивљаци који су убијали невине беле досељенике. Данас филмова о животу Индијанаца, барем оних који долазе из Холивуда, готово да и нема.
Индијанци су за већину Американаца заборављена нација, потиснута у забачена рурална подручја, где живе испод границе сиромаштва, преноси „Мондо“.
Срна/Мондо.рс
