Војска Србије дневно остаје без два официра, два подофицира и неколико војника и цивилних лица због понижавајућих услова рада.
Стање у Војсци Србије никада није било горе, судећи по све већем броју официра који напуштају ВС незадовољни многобројним факторима – од лошег финансијског стања, мобинга, непотизма, непрофесионалности и крајње понижавајућих услова рада.
У просеку Војску дневно напусте два официра, два подофицира, два војника и једно цивилно лице.
Поражавајуће је и то што генерали и мајори после вишедеценијског рада напуштају своје позиције како би, трбухом за крухом, најчешће возили камионе или конобарисали у иностранству. Такву судбину својих колега дели и мајор Драган Глигић који је, на сопствени захтев, напустио ВС јер се последњих година није осећао као њен припадник „него као радник на одржавању круга и просторија“.
У захтеву за престанак професионалне војне службе који је поднео надлежнима у мају изнео је низ разлога због којих се одлучио на такав корак, као и низ примедби на рад војске. Његов захтев је усвојен и радни стаж му је престао 21. јула. Министру одбране Александру Вулину као ни председнику Србије и врховном војном команданту Александру Вучићу није се претходно ни обратио.
– Нисам им се обратио нити желим. Ја сам школован војник и у вези војске може се разговарати само са официрима, али не и овим проданим душама од генерала. Притом, Вулин и не зна шта је војска – каже за Данас мајор Драган Глигић. Тренутно вози камион и чека папире из иностранства, како би тамо отишао да ради. Циљ му је, како каже, да целу породицу одведе из земље „како се не би мучила и трпела понижења у држави“.
У образложењу у којем је тражио разрешење, мајор Глигић је навео да се у Војсци Србије у својству официра налази од 1997. године. После више од 20 година проведених као професионално лице ВС је (официр-мајор) истакао је да не жели да буде више на тој позицији, јер му је због опструкције и личних анимозитета појединих надређених, упркос највишим оценама које је годинама добијао, онемогућено напредовање у каријери.
– И поред свих службених оцена ( „нарочито се истиче – одличан“), ја сам већ 10 година у чину мајора без могућности напредовања. Официр ког сам ухапсио зато што је са својом војском напустио положај и покушао да побегне, данас је пуковник са завршеним свим војним школама. Војник више није војник него обично пискарало и радник на уређењу круга и просторија јер, боже мој, битно је да круг касарне буде сређен, а просторије које датирају још из времена Краљевине Југославије морају бити уређене без обзира што исте не испуњавају услове за рад официра у 21. веку – истакао је мајор Глигић. Појашњава да официр мајор у 21. веку мора сам себи у канцеларији на великом минусу да ложи ватру и у таквој просторији ради. У Војсци се, додаје, све своди на то: ћутите људи, шта је ту је, мора тако.
– Долазим у ситуацију да ми официри, генерацијски много млађи, објашњавају како и шта треба да радим. Многи од мојих колега су се огрешили о закон и поштење, и исти напрасно напредују у каријери опет зарад неког стрица, ујака, тетке… Наша примања су сведена на минимум а све под изговором да је држава у тешкој финансијској ситуацији и да морамо да се солидаришемо са народом – навео је Глигић, питајући, ако је заиста тако зашто се и сам државни и војни врх не солидарише са народом, „него су, напротив, заузели своје фотеље по разноразним извршним и управним одборима па и сами не знају колика су им месечна примања“. За више од 20 година колико ради у Војсци Србије није стамбено збринут, упркос многобројним јавним обећањима, него живи у кући својих родитеља.
На питање да ли му се неко од надлежних обратио када је изразио жељу да напусти војску, речју или писмено, одговара да није.
– Ви мислите да њих интересује зашто одлазимо из Војске? Гарантујем вам да чак и не читају шта пишемо, но само ставе потпис на захтев – наглашава мајор Глигић за Данас, додајући да све већи број официра напушта војску.
Новица Антић, председник Војног синдиката Србије, прецизира за наш лист да годишње ВС напусти око 1.600 запослених.
– Војску дневно у просеку напусте по два официра, два подофицира, два војника и једно цивилно лице. Годишње је то око 1.600 запослених. То су алармантни подаци, али надлежни не чине ништа како би се њихов положај у војсци побољшао. Они који одлазе најчешће постају возачи камиона, одлазе у Немачку или Аустрију, велики број њих постају конобари углавном на Малти, а одређен број војника посао налази на крузерима – истиче Антић.
Уместо на својим радним местима, припадници Војске Србије су једно време чак били и статисти у филму Лазара Ристовског „Чарапе краља Петра“ где су за дневницу глумили војнике, али и сељаке на њивама. Дане су проводили на сунцу али нису могли да одбију задатак, јер је то била наредба из Генералштаба ВС.
Нарушено здравље
Мајор Драган Глигић каже да му је у војсци знатно нарушено здравље, али да је према налазима војних лекара увек оцењиван као способан за рад. „У војску сам дошао као способан и потпуно здрав а данас имам преко 60 одсто оштећење слуха на оба ува. То оштећење је настало у току службе у војсци. Добио сам и аритмију, али је војнолекарска комисија оценила да сам способан за војну службу“, наводи Глигић.
Горе него у време Милошевића
„Стање у војсци је никад горе. Верујте ми, и у време Милошевића је било десет пута боље, него сада. Али зато је данас напредно и свеобухватно уништено све што је српског војника красило. Свим колегама који су и даље у ВС желим много здравља и војничке среће, али да напоменем: Будите часни и поштени и не дозволите да вас и вашу љубав према отаџбини уништи неко ко није достојан своје земље“, написао је мајор Драган Глигић на Фејсбуку.
Катарина Живановић, Данас
