Велики амфитеатар Филозофског Факултета у Београду који носи име нашег славног византолога Георгија Острогорског био је место где су се професори, студенти као и многобројни гости подсетили чувеног богослова, историчара и ерудите Димитрија Богдановића.
Поновно издање његове Књиге о Косову, објављене заједно са њеним својеврсним наставком – Разговорима о Косову, окупило је велики број поштовалаца његовог завештања, а између осталог и професоре Филозофског факултета Слободана Антонића и Милоша Ковића, професора Филолошког факултета Мила Ломпара, презвитера Милорада Средојевића, уредника издавачке куће Хришћанска мисао, библиотеке Свечаник, док је својим доласком посебне емоције изазвала супруга Димитрија Богдановића.
Догађај, који су покренули студенти историје Филозофског факултета, имао је за циљ да се покаже и докаже став студената о тренутном питању над питањима српског народа, косовско–метохијском питању, и да се тиме покрене један шири опсег делања где би корен био управо овај разговор о књизи Димитрија Богдановића, прва у циклусу трибина Косово од Голготе до васкрсења.
Јереј др Милорад Средојевић, говорећи о крстоносном животу овог Теолога љубави, како су га назвале касније генерације, истакао је његову смелост и храброст да о највећој рани и распећу нашег народа, косовском питању, говори на један господствен, софистициран и академски начин. Истичући како је у том мрачном времену, у коме су други одређивали правила којима се оцењује историја, ова књига, и поред прохибиција кроз које је прошла заједно са својим аутором, остала аутентично сведочанство, сведочанство живота једног врлог хришћанина и његове хришћанске жртве. Јер, шта је књига ако не сведочанство, сведочанство које преноси прошлост у садашњост, а потом садашњост припрема и преноси у будућност?
О значају књиге говорио је профсор др Слободан Антонић, стављајући је у пре свега у контекст настанка саме књиге и историјског периода који она покрива. Између осталог, истакао је: Ова књига приказује осам стотина година историје Срба на Косову, поткрепљених релевантним и важним историјским изворима, дакле ово је била једна озбиљна и уздржана књига, достојанствено написана, са важним подацима и врло упечатљивом аргументацијом, али без подизања тона. Осим о самој књизи и критици кроз коју су књига и аутор прошли због оновременог режима, аутор се осврнуо и на оно што, осим једне академске и историјске димензије, носи ова књига – Косовски завет, стављајући га у систем највиших вредоности који чине срж идентитета српске нације.
Професор Милош Ковић пренео је своје задовољство што је коначно покренуто питање Косова и Метохије на Филозофском факултету, и што је ово поновно откривање косовског питања покренуто баш овом књигом, књигом једног професора Филозофског факултета. Потом је све слушаоце подсетио на академску заоставштину овог медиевисте којом је оставио здраве корене будућим нараштајима, који ће ако буду наставили стазама истине којима је корачао и Димитрије Богдановић убирати добре плодове. Истучићи како је Димитрије Богановић био човек који је марљиво уређивао свој академски врт, да би се, потом, ’81. појавио као човек који је узео на себе тај претешки крст и одлучио да напише историју Косова и Метохије. Осврћући се и на историју и континуитет Косовског завета, професор Ковић је рекао да је посебан значај имала управо ова књига, као прва књига о историји Косова и Метохије.
Професор Мило Ломпар, као професор Филолошког факултета, истакао је значај средњовековне књижевности, мисли о средњем веку али и средњовековне духовности, библијског историзма и есхатологије средњовековне књижевности, која је враћала један дух у коме је косовско – метохијско питање било централно. Средњовековна уметност и књижевност су, дакле, као уметнички артикулисан доживљај света били један од покретача да се „српски Јован Златоусти“, како је Димитрије Богдановић био познат у светској научној јавности, посвети писању књиге која се осврнула на питање које је и тада, као и сада, било свакидашњица ,али ипак скрајнуто.
Погледајте снимак ове трибине:
