У Нишу за несталим бебама ПОЧИЊЕ да трага Комисија: Бебе водили у ДУПЛОМ болничком ПРОТОКОЛУ

Родитељи и лекари од данас заједничким снагама и у Нишу истражују многобројне случајеве нестале новорођенчади. До 14. јануара „под лупом“ комисије наћи ће се сви спорни документи.

Комисија коју чине представници свих клиника Клиничког центра у Нишу и родитеља који сумњају да су им бебе украдене из породилишта, са циљем да уђе у траг разбацаним и несталим болничким архивама, данас стартује с радом. Како су се у петак договорили Удружење „За истину и правду о бебама“ и челници КЦ Ниш, комисија ће до 14. јануара лоцирати и пописати све документе у вези са случајевима нестанка новорођенчади.

– Повод за састанак са челницима КЦ Ниш и директором др Зораном Радовановићем био је један протокол са случајевима од 1968. до 1971. године. Седам мајки хтело је да изврши увид у медицинску документацију с порођаја, да би се испоставило да за две уопште не постоје подаци у протоколу. Тако је утврђено да протокол није оригиналан, већ да је то препис, а где је оригинал – не зна се – каже Радиша Павловић, председник Удружења „За истину и правду о бебама“, и додаје да недостају и неке историје болести.

Управа Клиничког центра слаже се да мајке треба да сазнају пуну истину о судбини својих беба, за које им је речено да су умрле по порођају, али никада за то нису добиле веродостојне доказе.

У међувремену, 56 жена из Крагујевца, Пожаревца, Ниша, Краљева, Крушевца и Лесковца поднело је нове кривичне пријаве о случајевима нестанка беба, а тужиоци су дали полицији налоге да их истраже. Међу њима је и Миланка Момчиловић (41), из Крагујевца, заменица председника Удружења „За истину и правду о бебама“, која покушава да сазна шта се десило са њеним сином, наводно мртворођеним 19. фебруара 1999. Миланкин случај могао би да буде кључни доказ да „беби афера“ није пука измишљотина, јер су парафински калупи после наводне обдукције нестали из болнице. Тачније, узело их је, 2. априла 2004, „овлашћено лице МУП“, како пише у болничкој документацији – без потписа.

– Током порођаја нешто ми је убризгано у вену, после чега сам заспала. Пробудила сам се без трудничког стомака, али нигде нисам имала рану од царског реза. Рекли су ми да је беба мртворођена. Мада сам инсистирала на томе да је видим, није ми дозвољено, а нисам добила ни обдукциони налаз ни отпусну листу. Казали су да по то дођем накнадно – каже Миланка.

Папире није добила никада, а патолог у болници јој је прво рекао да је беба кремирана још пре бомбардовања, да би јој после рекли да се и даље чува у болничкој мртвачници. Према једној верзији, обдукција је урађена у јулу, а према другој, још у фебруару. Миланка је са осталим родитељима у оквиру Удружења „За истину и правду о бебама“ трагала за документима.

Претње и застрашивања: Откада је почела да трага за судбином своје бебе и несталог брата, Миланка је била, како каже, изложена многобројним претњама и застрашивању са непознатих бројева, од којих су неки били заштићени. Све претње је пријавила, као и два покушаја инсценирања саобраћајних несрећа.

Годинама су им причали да је документација изгорела током бомбардовања или да је уништена у поплавама, да би се пре две године она ипак појавила. Из ње се види да је „овлашћено лице“ однело калуп само недељу дана пошто је истражни судија, уз Миланкину сагласност, дао налог да се изврши ДНК анализа.

– Предистражни поступак покренут је 2004. у Рачи и пред истражним судијом дала сам изјаву да пристајем да се упореди мој ДНК узорак са калупима. Институт за судску медицину у Београду нас је писмено обавестио да не може да изврши ту анализу, па је судија дао налог да се то уради или у БИА или у Институту за судску медицину у Новом Саду. До анализе никада није дошло јер су калупи однети. Сигурна сам да је циљ био да се спречи анализа, која би показала да то нису калупи моје бебе – каже Миланка, и додаје да је овај доказ пресудан не само у њеном случају, већ и у целој „беби афери“.

У јануару 2006. други истражни судија дао је нови налог да се утврди да ли калупи припадају Миланкиној беби, али истрага никада није спроведена.

– На основу приватне истраге мислимо да смо дошли до мог детета, које је одрасло код једног бившег безбедњака – каже Миланка, и додаје да је сличну судбину доживела и њена мајка, којој је украден дечак пре Миланке, такође из породилишта.

– Не оптужујемо службе и државу, напротив. Од њих очекујемо пуну сарадњу. Оптужујемо појединце из служби који су годинама злоупотребљавали свој положај – кажу Миланка Момчиловић и Радиша Павловић.

В. Црњански Спасојевић, Новости