Истополни брак није могуће увести због Устава, али истополну ванбрачну заједницу јесте.
Оно што важи за мушкарца и жену који су у ванбрачној заједници, ускоро би могло да се примени и на хомосексуалне парове који живе заједно. Наиме, преднацрт Грађанског законика предвиђа увођење истополних ванбрачних заједница у Србију.
Хомосексуални партнери би у том случају имали иста права као и сви други који живе ванбрачно. Примера ради, после раскида би морали да поделе имовину или би, рецимо, имали право на издржавање, уколико нису способни да раде.
Овај предлог изнесен је на последњем представљању преднацрта Грађанског законика на Будванским правничким данима.
Једна од ауторки преднацрта Олга Цвејић Јанчић навела је да није могуће увођење брака за истополне партнере, јер то није у складу са Уставом. Како је објаснила, Устав предвиђа да се брак закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом. Тако би признавање права на склапање брака лицима истог пола представљало директно кршење Устава.
Међутим, то није случај и са истополним ванбрачним заједницама.
– Трећом верзијом Преднацрта је предвиђено признавање имовинских права која произилазе из заједнице живота два лица истог пола, јер је предефинисана ванбрачна заједница – навела је Цвејић Јанчић говорећи на Будванским правничким данима.
Адвокат Иван Симић, који такође присусутвује скупу у Будви, каже да је предлог о истополним ванбрачним заједницама изазвао жестоку полемику.
– Професорка је као кључни аргумент навела да не можемо затварати очи на постојање и потребе тог круга људи. То може бити становиште за размишљање али не може бити кључни аргумент. Сматрам да би увођење истополних ванбрачних заједница било отварање врата за увођење других облика истополних заједница – оцењује Симић.
Да би се, каже, увеле истополне ванбрачне заједнице, морају да буду укључени сви чиниоци, почев од представника цркве до представника ЛГБТ заједнице.
– Не можете некоме пребацити да је хомофоб ако инсистирате на чврстим образложењима и тражите да се тако важне ствари за правни поредак размотре од стране свих релевентаних чинилаца – поручује Симић.
По најновијој дефиницији, ванбрачна заједница је „трајнија заједница живота два лица различитог или истог пола (ванбрачни другови) између којих не постоји брачна сметња крвног сродства и ниједан од њих се не налази ни у браку нити у заједници живота са неким другим лицем“.
М. Лесковац, Телеграф