Александар Чолић, бивши истражни судија Окружног суда у Београду, који је без позива полиције дошао на место атентата и обавио увиђај после убиства премијера Зорана Ђинђића, на улазу број пет зграде Владе Србије видео је два посебна дела пројектила, за које не зна да ли су од истог или од различитих пројектила и један цео пројектил, као и трагове крви.
У просторији у Улици адмирала Гепрата 14, видео је опушке цигарета „давидоф“.
Судија наводи да су им инспектор СУП-а Београд и његов криминалистички техничар по доласку на увиђај показали трагове који су постојали код врата зграде Владе и у самом улазу, у који су ушли неколико метара да би видели те доказе, пазећи да не оштете ниједан.
– Све те трагове које сам видео записао сам у свом записнику о увиђају. По сећању могу да кажем да сам видео оштећење једног зида и друго оштећење на степеништу, за која ми је речено да су од пројектила. И сећам се два посебна дела пројектила, за које не знам да ли су од истог или од различитих пројектила и један цео пројектил, који су били близу врата или у самом улазу. Сећам се неколико трагова крви и двеју штака које су биле на степеништу изнад улаза, за које ми је речено да су припадале премијеру.
Инспектор ми је саопштио да су тог момента извршиоци или извршилац непознати, да се не зна и да још није пронађено оружје из којег је пуцано и да сматра да је на премијера и његовог пратиоца пуцано из зграде у Улици адмирала Гепрата, са једног отвореног прозора. Показао нам је ту зграду и тај отворени прозор. Пришао нам је други инспектор СУП-а Београд, чијег се имена не сећам, и предложио да пођемо у ту зграду, док је инспектор Мрвић остао са криминалистичким техничаром док је овај завршавао прикупљање трагова са улаза – прича за Ало! судија Чолић.
Он, тужилац и инспектор су потом отишли у зграду у Улици адмирала Гепрата 14.
– Сећам се да је у портирници био радник обезбеђења и инспектор нас је одвео прво у једну просторију на првом спрату, рекавши да су ту фиксирани неки трагови папиларних линија које ће они мени накнадно доставити. Затим нас је одвео у просторију на другом спрату, рекавши да је из ње пуцано кроз отворен прозор. Прозор је заиста био отворен, на симсу је стајало једно ћебе. Погледао сам кроз тај прозор и видео брисани простор тачно према улазу број пет у зграду Владе и видео да се одатле могло несметано пуцати на премијера.
Сећам се и неких опушака цигарета „давидоф“, за које сам рекао да се сниме и фиксирају као могући трагови боравка неког лица у тој просторији, мада не знам ни сада када су ти трагови остављени тамо. Инспектор нас је одвео на таван изнад те просторије, где се видела нека газећа површина, јако прашњава, и на њој отисци гажења ципела. Предложио сам да се и то сними као могући доказ у будућој истрази – описује судија за Ало увиђај 12. марта 2003. године.
– После тога смо се вратили у двориште Владе, чини ми се око 14 сати, а онда смо се инспектор Бранислав Мрвић и ја договорили да мене и заменика тужиоца одвезе у Ургентни центар да се информишемо о здравственом стању премијера и његовог пратиоца – додаје он.
Забележио и да га МУП није обавестио о атентату: Наравно, све трагове и све чињенице које сам видео убележио сам у своју бележницу, а накнадно у записник о увиђају, па и чињеницу да о атентату на премијера нисам обавештен од МУП-а Србије, него да сам то сазнао гледајући телевизијски програм и да сам на основу тог сазнања, а не по позиву полиције, дошао са тужиоцем и обавио увиђај. Све службене радње које сам поводом тог догађаја обавио спадају у поступак истражних радњи против непознатог извршиоца, за који сам био надлежан као дежурни истражни судија. Све даље контроверзе које прате случај препуштам другима – истиче Чолић.
– Испред Ургентног центра је била велика гужва. Ушли смо у Ургентни, где су нас чекали директор и вештак судске медицине професор др Душан Дуњић. Директор Ургентног центра нам је саопштио да је премијер одмах по пријему преминуо, а да је његов пратилац тешко рањен смештен на интензивну негу. Др Дуњић је саопштио да ће он обавити обдукцију, коју сам наложио по уобичајеној процедури. Саопштио сам му да ћемо присуствовати обдукцији. Рекао је да ће то бити за неколико сати, када буду обављене неопходне припреме – додаје судија који је обавио увиђај.
Како су мислили да поступак спроведу без истражног судије? Чолић наглашава да му је веома необично да на дан тог догађаја није обавештен ни позван на увиђај ни дежурни заменик дежурног тужиоца.
– О разлозима зашто нисмо обавештени и позвани не могу да судим. Сматрам да смо ја и дежурни тужилац поступили по закону и савесно вршили своју службену дужност. Не знам како је неко замислио да се кривични поступак спроведе без увиђаја истражног судије. О томе нека суде други. Сматрам да сам своју дужност, као и дежурни заменик тужиоца Јасмина Васић, обавио по закону и у складу са својом службеном дужношћу – наглашава Чолић.
Он истиче да им је у Ургентном показана одећа убијеног премијера, на којој је било оштећења и трагова крви.
– Тада нисмо видели тело премијера. Око 14.30 смо се вратили у суд и наставили дежурство. После 20 сати, позвао нас др Дуњић и дошли смо у Институт за судску медицину, где нам је показано премијерово тело. Видео сам две упадљиве ране, за које је обдуцент рекао да су улазна рана са десне стране грудног коша и излазна са леве стране грудног коша. После тога су приступили обдукцији, а ми смо крај сачекали у другој просторији. Обдукција је трајала више од сата, не сећам се тачно, а инспектору СУП-а смо рекли да мени по редовној процедури наредних дана достави фото-документацију о снимљеним траговима и записник о криминалистичко-техничком лицу места када то буде сачињено. Обдуценту сам рекао да обдукциони записник, када буде сачињен, достави Окружном јавном тужилаштву – додаје судија.
Зорица Ћурувија, Ало
