Легендарна водитељка Телевизије Београд Данка Нововић преминула је у болници на Бежанијској коси у 76. години.
Данка Нововић је рођена у Прокупљу 1943. године.
На телевизији Београд радила је од њеног оснивања 1958. године. Отменим држањем, посебном дикцијом и бојом гласа обележила је телевизију у Југославији и Србији.
Још као основац волела је да рецитује, глуми, игра и пева на школским приредбама.
Завршила је Шесту београдску гимназију и наставила да плени на сцени.
Певала је у првом Омладинском клубу у Београду, док су репертоар који је изводила са Мињом Суботом биле италијанске канцоне, џез и рокенрол.
Студирала је Правни и Филозофски факултет али, како је говорила, није имала времена да их заврши.
Као двадесетогодишњакиња, после двоипогодишње припреме са лекторима, почела је телевизијску каријеру 1958. у директном преносу – читајући најаву програма.
Радила је и као уредник Дневника, али је себе сматрала спикерком – то је био њен позив.
Није пропуштала игранке. Била је првакиња своје гимназије у гимнастици, дружила се с екипом с Црвеног Крста, која је била незамислива без Драгана Гаге Николића. Није пропуштала ни чувене забаве код Лазе Шећера.
За њу је чувени Тома Здравковић написао и отпевао песму „Данка“.
Отменим држањем, посебном дикцијом и бојом гласа обележила је телевизију у Југославији и Србији.
Она је била Данка из чувене песме Томе Здравковића. Написала је писмо млађој себи, а ево зашто је била љута на легендарног певача
Чувена спикерка Радио-телевизије Београд, Данка Нововић је написала писмо самој себи, а у њему поменула и покојног певача Тому Здравковића.
Мало ко зна да је управо њој посвећена песма „Данка“, па је објаснила да је чак била љута на легендарног певача.
„Данка, у селу крај Прокупља, где ћеш одрастати, најважнији ће бити учитељ и поп. А твој тата ће бити учитељ, прави, као из романа. Живећеш дивно са њим, мамом и два брата. Не задуго, тата ће морати на операцију и кренуће једног дана, преко неког рушевног моста, у дугом капуту, са шеширом и белим шалом. Дуго ћеш се поздрављати са њим, као да је то последњи пут кад ћеш га видети. Као да си предосетила, тата умире, и живот ти се потпуно мења. Доћи ћеш у Београд, са мамом и браћом. Живећете у каквом подруму, али ћете бити срећни. Мама ће вас чувати, волеће вас све. Никада нећете бити гладни, али ћете увек бити жељни понечега. Све ћеш разумети. У школи ћеш певати, рецитовати, глумити… Отићи ћеш и у драмску групу Бате Миладиновића, нећеш ни сањати о томе да ћеш се неколико година касније бавити јавним послом. Заправо, све ћеш то радити да би зарадила неки динар, допринела кућном буџету. А онда ћеш бити примљена у Радио-телевизију Београд. Али слушај мајку, Данка, немој да те то понесе, не завиди, поштуј људе. И читај, Данка, јер је књига богатство. Много ћеш читати. И не брини, све ћеш запамтити, нећеш одступити од онога што си понела из куће.“
„За почетак, најављиваћеш програм, а тек ћеш десет година касније водити Дневник. Мораћеш то да заслужиш. Спикер, па то је професија! Није то лако… Много година касније, после много прочитаних вести, изненадићеш се, готово ћеш се расплакати када будеш видела вест у том истом Дневнику који си радила: Данка Нововић одлази у пензију. Бићеш једини спикер који ће то доживети. То ће значити да ћеш оставити трага, не само у послу него и у међуљудским односима. Док ти пишем писмо, Данка, завладала је права сликоманија. Сви хоће да се сликају, да буду водитељи. А ти ћеш тада, парадоксално, доживети највећу славу. И зваће те, радићеш и даље. Завладаће, међутим, простаклук и примитивизам, говориће се на телевизији као што се не говори ни у кафани, у коју ћеш, признајем, волети да идеш.“
„Не љути се на Тому Здравковића кад ти посвети и отпева песму „Данка“. Мислићеш, написаће новинари, забављаш се са певачем… Он је диван, добар човек. Све ћеш мање гледати телевизију, пратити политику, то те више неће занимати. Да ли би ти ту нешто променила? Ух, много штошта. Знаћеш да вест дана – мора да буде вест дана!“
„Али, мани се тога јер ће, у твом животу, најважнија вест бити – да си здрава.“
Курир / РТС
