На данашњи дан, 2006. године, у притворској јединици Хашког трибунала за бившу СФРЈ, умро је од последица срчаног удара изазваног здравственим мерама Хашког суда, можда и најнеспособнији политичар у српској историји, Слободан Милошевић.
Као ординарни комуниста и Југословен, овај бивши банкар и супруг Мирјане Марковић, братанице Драгослава “Драже” Марковића, верног пса Титове диктатуре у Србији, као и кум моћног Ивана Стамболића, синовца још једног Титовог пса Петра Стамболића, на власт је дошао под призмом заштите српског народа од деценијског албанског насиља на Косову и Метохији.
Зашто кажемо да је Милошевић најнеспособнији политичар?
Просто зато што је као човек око кога се вртела сва власт у Београду, могао да реши питање положаја српског народа у време распада Југославије како је хтео. Међутим, као ортодоксном комунисти, Југословену и опортунисти, његов главни мотив у тим кључним годинама био је очување власти, а све остало (изнад свих – положај српског народа) било је у функцији очувања власти.
Није разумео време своје владавине
Милошевић није схватао време у коме је владао. У време распада комунизма и СССР он се чврсто држао југословенства, комунизма и социјализма. Уместо да се окренуо обнови српске државности и монархије на принципима Карађорђеве и Милошеве револуције, он се држао АВНОЈ-а и Титовог Јајца. Уместо да своју државу састављену од СР Србије и СР Црне Горе назове Србија, он је створио СР Југославију у нади да ће обновити и поново окупити Титове републике из Титовог Јајца.
Највише му се може замерити на издаји и паду Републике Српске Крајине, издаји и санкцијама Србима у Републици Српској, препуштању Косова и Метохије страној окупацији, пуштању низ воду Старе Србије тј. Северне Македоније, свеопштој пљачки државе, осиромашењу народа, светском рекорду у хипер инфлацији, стварању данашњих тајкуна, ауторитарном начину владања уз изборне крађе, порасту криминала у земљи, промоцији кича и шунда у медијима, губитку српских савезника, присвајању целокупне имовине Савеза комуниста Србије његовом СПС-у, подршци и спонзорисању покушаја пуча у Русији 1993. године, осиромашивању и ојађивању наше војске која је неспремна дочекала НАТО бомбе, некоришћењу наше војске за помоћ српском народу изван Србије, итд.
