Британски Телеграф: Надалова победа у сенци Новаковог одсуства – Џумхур: Свако може да освоји грен слем титулу кад нема Новака

0

Новак Ђоковић због депортације није могао да брани три узастопне титуле на Аустралијан опену, а то што је Рафаел Надал тамо дошао до свог 21. гренд слем трофеја, довело је и до једне несвакидашње ситуације.

новак ђоковић
Фото: Танјуг / АП

Западни медији, нарочито они са енглеског говорног подручја, нису се прославили текстовима о Ђоковићу. Није баш да нема изузетака, али вишегодишња какофонија ударања по Новак(с)у, или, као ових дана, заглушујућа тишина због начина и разлога услед којих је протеран из Аустралије, углавном су свеприсутни.

Међутим, један текст, и то угледног британског листа, одудара од такве „пословне политике“.

Заправо, толико је различит од оног на шта су енглески медији „навикли“ Нолетове присталице, да сада многи од њих по друштвеним мрежама деле тај осврт. Разумљиво, јер се такав глас, и то тако снажан, у одбрани Ђоковића – не чује често на поменутим меридијанима.

Преносимо вам од речи до речи текст уредника британског Телеграфа, Оливера Брауна:

Тријумф Рафаела Надала је запањујућ, али одсуство Новака Ђоковића баца сенку од које се не може побећи“

Невероватно, зачуђујуће, неупоредиво: Све то и више од тога представља двадесет и прва велика титула Рафаела Надала, до које је дошао првом победом после два сета заостатка након скоро 15 година. А опет, десила се и мало болна ствар: док се церемонија доделе трофеја продужила на иза пола два ноћу по локалном времену, директор турнира Аустралијан опен Крег Тајл уживао је ‘сунчајући’ се у слави Шпанца. А управо је Тајлијева улога у дебаклу са Новаком Ђоковићем, дебаклу који је довео до депортовања из Аустралије деветоструког шампиона и његовог понижавања на светској сцени, бацила сенку на један од највећих тениских достигнућа.

Две ствари захтевају да буду појашњене. Прва је проста невероватност Надаловог тријумфа, јер је 35-годишњак који је одиграо само 12 турнира од 2019. надмашио светског броја 2 који је, притом, десет година млађи.

Друга је да већина Аустралијанаца, који су се про-надаловски понашали током финала које је трајало пет сати и 24 минута и учинили да се осећа као да се меч игра у Мадриду, уопште не хаје за околности Ђоковићевог одсуства. Чак и пре него што је прва лоптица полетела на турниру, Џала Пулфорд, вршилац дужности спортског министра у аустралијској савезној држави Викторији, рекла је: „Надам се да ће Рафа победити“.

Али, Надалов пробој у неистражене територије мушког тениса захтева да анализирамо тај моменат, не као чисто театралан догађај, но као чист спортски догађај.

На крају крајева, једна од највећих истина у спорту је да ако желите да будете најбољи, морате да победите најбоље. А то у Надаловом случају ставља најмање звездицу против оваквог финала: док је он показао запањујуће резерве издржљивости на путу ка победи против Данила Медведева, Рус уопште није био најбољи тенисер ког је Рафа могао да има за ривала на овом турниру. Медведев је, просто, био најбољи вакцинисани тенисер. Највећа опасност по Надалове шансе да освоји 21. титулу седела је 15.000 километара даље, у Београду.

Медведев, као што је то доказао, никоме није лак супарник. Његова способност да преживи чак и најстрашније дуге размене удараца продубила је Надалов ниво издржљивости толико, да то ни сам Рафа вероватно није знао да поседује у себи. Али, остаје чињеница да Медведев није онолика претња на скали као што је то Ђоковић. Није чак ни близу.

Пре само 11 месеци, Надал је био одуван од стране Србина у три сета, освојио је само девет гемова тада. Од 12 Аустралијан опена који су одржани откако је тамо Надал први пут тријумфовао 2009. године, Ђоковић је освојио њих осам.

Зато је Надалово садашње остварење толико другачије од његовог тријумфа на Вимблдону 2008. Тада је са трона скинуо неспорног броја 1, петоструког узастопног шампиона Свеенглеског клуба Роџера Федерера. Овога пута, међутим, броја 1 нико није могао ни да види на турниру. Није баш да ће већина за то марити: сагласан је тенис да је Ђоковић ‘опасни антиваксер који је заслужио шта му се и десило, да буде изгнан’. Али, ако причате о трци да се постане најбољи мушки тенисер који је икада живео, такве пресуде су колико баналне, толико и отрцане.

Ова ера у мушком тенису јесте, и увек је била, ера тројице играча. А када је један од њих избачен из игре само због његовог личног медицинског избора, то онда јесте проблем.

Сви поклоници Надала не би волели ништа више него да Рафин архи-непријатељ буде избачен и са Ролан Гароса и са Ју-Ес опена због вакцинације, како би њихов омиљени тенисер могао још више да се пробија на оној вечној листи. Али, то што је тај став популаран, не значи да је и праведан. Сваки прави љубитељ спорта би волео да Надал или Ђоковић у двобојима дођу до те коначне истине, а не да се њихов величанствен ривалитет саботира полемикама ван терена.

По стандардима већине спортова, неки кажу да би Тајли требало да поднесе оставку због дебакла са Ђоковићем – Тениски савез Аустралије је нетачно сугерисао да би светски број 1 могао да уђе у Аустралију невакцинисан. Тајлијев посао би могле да спасу само заводљиве приче са два финала, јер је Ешли Барти постала прва домаћа тенисерка која је освојила титулу после 44 године, док је Надал тријумфовао својом нестварном издржљивошћу.

Али, наспрам ове романтике, право је искушење спустити Ђоковића на ниво фусноте, јер његов изостатанак оштећује тенис. Ако не верујете сами у то, онда би требало да се сетите шта је пре овог турнира рекао његов нови шампион: „Ако Новак игра овде, онда је то боље за све. У то сумње нема“, закључио је уредник британског Телеграфа Оливер Браун.

новак ђоковић
Новак Ђоковић / Фото: Александар Налбантјан, Ало

„Свако може да освоји Грен слем титулу кад нема Новака“

Босанскохерцеговачки тенисер Дамир Џумхур, тренутно 161. на АТП листи, реаговао је после тријумфа Рафаела Надала на Аустралијан Опену.

Шпанац је после великог преокрета у финалу Аустралијан опена победио Данила Медведева 2:6, 6:7 (5), 6:4, 6:4 и 7:5 за скоро пет и по часова игре и освојио рекордну 21. Грен слем титулу.

Свако може да освојити Грен слем без Новака. Ђоковић је и даље највећи у историји,“ поручио је Џумхур.

Ђоковић и Федерер имају по 20 Грен слем титула, с тим што је Швајцарац последњу освојио 2018. у Мелбурну.

Надал је постао тек други играч у опен ери, после српског тенисера, који је сваки слем освојио барем два пута. Претходно је у Аустралији славио још давне 2009. године.

Шпанац поред рекордног броја Грен слем трофеја има и 36 Мастерс тирула и два олимпијска злата (2008. у синглу и 2016. у дублу), а пет пута је био победник Дејвис купа са селекцијом Шпаније.

Новости / Телеграф / Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.