Иако је Споразумом који су Београд и Приштина прихватили у фебруару у Бриселу предвиђено и решавање статуса Српске православне цркве на КиМ, у охридском Анексу о овоме нема ни речи. Зато се намеће питање шта ће се десити с имовином СПЦ и каква је судбина више од 1.300 манастира, цркава и других објеката који се налазе на Косову.
Члан 7 Европског споразума с којим су се у Бриселу прошлог месеца усагласили председник Србије Александар Вучић и тзв. премијер Косова Аљбин Курти, предвиђа решавање статуса СПЦ на КиМ.
“Обе стране се обавезују да ће успоставити посебне аранжмане и гаранције, у складу са релевантним инструментима Савета Европе и ослањајући се на постојећа европска искуства, како би се обезбедио одговарајући ниво самоуправљања за српску заједницу на Косову и способност за пружање услуга у одређеним областима, укључујући могућност финансијске подршке Србије и директан канал комуникације српске заједнице са Владом Косова. Стране ће формализовати статус Српске православне цркве на Косову и пружити снажан ниво заштите српским местима верског и културног наслеђа, у складу са постојећим европским моделима”, пише у Споразуму.
Међутим, у Анексу споразума с којим су се обе стране усагласиле у суботу у Охриду, СПЦ се не спомиње. Кад је реч о тачки 7 Споразума, прецизира се само да Косово одмах покреће преговоре за обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправљања за српску заједницу на Косову у складу са релевантним претходним споразумима из дијалога које је утврдио ЕУ посредник.
Статус СПЦ не може да се избегне
Без обзира на извесну забринутост која се појавила у јавности овим поводом, мишљење Игора Новаковића из Центра за међународне и безбедносне студије је да није ни било потребе за спомињањем СПЦ у Анексу.
“Већ у првој тачки Анекса се обе стране обавезују да испоштују све ставке Споразума, дакле да се договоре и око статуса СПЦ. Мислим да су и Споразум и Анекс прилично опште постављени, да би било што мање политичких изазова који би били везани за њихово прихватање. Али, решавање статуса СПЦ је нешто што се не може избећи. Статус Срба и СПЦ, односно културне и верске баштине на Косову за нас су две најважије ствари”, наводи Новаковић за новине Нова.
Сматра и да је веома важно што је ово питање уврштено у Споразум.
До фебруара и његовог потписивања, сматрало се да је Ахтисаријевим планом то питање решено, али сад видимо да није и да може да буде велика препрека за споразум Београда и Приштине. Моје мишљење је да ће се овим проблемом тек бавити у оквиру имплементације самог споразума”, закључује Новаковић.
Два модела, три предлога
Иначе, он је и један је од аутора анализе у којој су наведени могући механизми заштите за српску верску и културну баштину на Косову, која је урађена пре три године.
Како је раније говорио за Нову, на имовину СПЦ на Косову могли би да се примене модели Свете Горе и Ватикана, а предложена је и екстериторијалност за српске манастире, модел енклава, као и дуални суверенитет.
Новаковић је тада рекао да су предлоге “вукли” из два европска модела – Свете Горе и Ватикана, те да су дали три предлога о којима би вредело размислити.
На српске манастире и цркве могла би се применити екстериторијалност, која подразумева статус сличан дипломатском и подразумева функционалне везе са Републиком Србијом. Друго решење су енклаве, које би подразумевале директан суверенитет Републике Србије над територијом на којој се налазе манастири. Трећи предлог је двојни суверенитет или кондоминујум, а то значи заједничко власништво двају субјеката над одређеном територијом.
Јелена Јеловац, Нова С
