Михаило Смиљанић: Куцнуо је час да поново освајамо слободу ЦРКВЕНО-НАРОДНИМ САБОРИМА као у Аустроугарској!

Дошли смо у ситуацију да ми – као народ и као Црква – бранимо наш језик од „наше“ власти.

михаило смиљанић
Проглашење Српске војводине (Мајска скупштина 1848.), Павле Симић (1818–1876) / Фото: Википедија

Подржавам Васкршњу посланицу Његове Светости и наших архијереја, као и изјаву Преосвећеног владике Иринеја од 21. априла. И не причам то тек тако – и ја сам 19. маја 2021. објавио овде да чекам да Скупштина одлучи да поништава закон гравитације, па да ствари почну да лебде по Србији. До тада ћу игнорисати њихове будалаштине у вези са мојим матерњим језиком (добра је ствар овај ФБ, за нас који стојимо иза онога што смо написали – увек можемо да се позовемо на старе објаве).

Дошли смо у ситуацију да ми – као народ и као Црква – бранимо наш језик од „наше“ власти. И ја мислим да Црква апсолутно има право и да треба да се бави политиком. Не да учествује у страначком животу, наравно, али да износи своје ставове, да штити свој народ – не само да има право, него има и обавезу.

Али, нажалост, то није крај наших мука, јер нам предстоји да прихватимо тешку истину: држава Србија има наше име, али више није наша држава. Она је киднапована од стране колонијалне управе. У Србији је важније мишљење америчког амбасадора, Кристофера Хила – човека осумњиченог за саучесништво у трговини људским органима – него премијерке (особе о чијим граматичким и осталим својствима покушава да одлучује парламент). А сву фактичку власт има човек, који је по уставу нема.

„Власт“ у Србији није израз суверене воље грађана – не представља нас – него је израз воље метропола (Брисела, Лондона, Вашингтона). Зато ја увек пишем да су они колонијална управа – јер нису израз наше воље, него спроводе туђу вољу над нама (успут стичући личну корист). А у тој игри је и „опозиција“, „медији“ и „невладине организације“.

Језичка проблематика само је симптом те тешке болести, која улази у терминалну фазу. Има ту још много тога: издаја Косова, угрожена неутралност, рудна богатства, презадуженост, криминал, корупција…

михаило смиљанић
Протојереј Михаило Смиљанић

Не вреди нам да живимо у преварној нади да „власт зна шта ради“. Зна, наравно, али не ради за нас и нашу будућност.

Бојим се да иду времена када ћемо бити принуђени да се поставимо према Србији на исти начин као што су се наши преци некада поставили према Аустроугарској. Мораћемо да одржавамо црквено-народне саборе, и да се боримо за своја права, овога пута против „своје“ државе, тј. њене (стварне) власти. За свој голи опстанак, и за опстанак свега смисленог у нашим животима. И да будемо спремни на жртву.

И тај час је већ настао.

ФБ Михаило Смиљанић