Ја сам сељак и не могу, Блажо, да ти опишем како су изгледали ти ознаши, баш као прави дивљаци.
Исповест Мије Петровића из Бадњевца, припадника КНОЈ-а, о масовном убијању Срба испод Авале 1944/45 :
„За оних шест месеци док сам ја овде био по стражама, верујем да је побијено најмање 10.000. А колико је у новембру и децембру, па и октобру 1944, пострељано, не знам, али сам слушао од других да су за та два-три месеца стрељали масовније.
Око пола ноћи истеривали су те људе – младиће, везане телефонском жицом и само у гаћама, ту поред мене, па узбрдо, и одмах стрељали. Хватала ме је језа. Слушао сам и плач и јаук тих жртава…
Док су их ти београдски ознаши тукли, рукама ногама и кундацима, јер су се они једва кретали, а јака зима, они јадници голи. Ух, Блажо, какви су младићи лепи и стасити стрељани. После првог погледа према њима окретао сам главу на другу страну, јер сам жалио тај народ…
Načelnik Savo Drljević i komandant Operativne grupe divizija Peko Dapčević razgledaju raspored vila na Dedinju,
01. avgust 1944., malo pred komunističku okupaciju Srbije pic.twitter.com/RD6Ew8uxkE— Dušan Smiljanić 🇷🇸🏴☠️ (@DSmiljanic1) April 29, 2023
Ја сам сељак и не могу, Блажо, да ти опишем како су изгледали ти ознаши, баш као прави дивљаци. Била је и по која жена, скоро у свакој групи за стрељање. На хиљаде је ова Авала прогутала. И сада док ти ово причам тешко ми је…
Хтео си да знаш истину, а коју сада знаш. Али то није ни половина од свега. Немогуће је да ти све испричам.
Не дај, Боже, да се понови тај покољ. То је био пакао. Млади, здрави, снажни и лепи младићи, падали су овде као снопље жита, ни дужни ни криви.“
Lice okupatora: Druga krajiška brigada, 17. divizija, avgust 1944., Srbija, Brus.
Ovi Srbi, zloupotrebljeni od nesrpskog titoističkog partijskog rukovodstva, sproveli su uništenje građanske i domaćinske Srbije, čime su je nepovratno odvojili od istorijskih korena. pic.twitter.com/63AfeoNSzx— Dušan Smiljanić 🇷🇸🏴☠️ (@DSmiljanic1) May 27, 2023
